Branič

Страна 74.

„Б Р А Н И Ч"

Број 4.

израда папирних билета. Али садржина поравнања отишла је даље. Тужени се фактички принуђаваше не да испуни свој закључени уговор о лиферовању са општином, већ да га прекрши, да би се тужкоцу омогућило да општини наметне веће цене. Такав уговор вређа добре обичаје, па баш да уговори који циљају на давање налога и вештачко повећавање цена, не би били неморални.

Свет. Вуловић: „Жене правници и наше правосуђе." Г. Вуловић је у својој брошурици под горњим називом, покренуо једно питање, које је заиста донекле пласирано са гледишта нашег позитивног законодавства, али не и са гледишта модерног права, које третира положај жене у друштву и држави доста повољно. Не може се рећи, да смо ми законодавним путем акцептирали то модерно право, али се може рећи, да смо ми готови да његове главне принципе, нарочито оне, који се односе на права жене, да има учешћа у државним пословима, прихватимо и озаконимо, Према томе Г. Вуловић, кад је баш хтео да покрене пом. питање, требао је да га стави на модернију и савременију основу, а не да се враћа за цео век уназад. Он је покушао, да преувелича положај и важност судског писара на штету жене, али без успеха. Сви њени разлози због којих жена не би смела више остати у суду сасвим су фантастични. Жена данас у целоме свету исто као и човек реагира на све друштвеие појаве и односе, и интелектуално и осећајнЈ. У тој својој акцији није се показала неспособнијом од човека. Најмање се пак може довести у питање интелектуалност и интелигенција жене кад је видимо запослену у суду где има да врши мање интелектуалан посао него њене другарице: професори, лекари, инжињери и т. д. Кад би меродавни фактори поступили са женама (судским писарима) онако, како жели Г. Вуловић, т. ј. да их нзјуре из суда, они би тиме оспорили могућност извесног правног и друштвеног прогреса код нас. Да ли, ми који се стално и у јавном и у приватном животу позивамо на културне инсгитуције западних држава, можемо до-

Ништавности поравнања не противи се околност, што је у питању поравнање пред судом закључено. И таква поравнања не могу садржавати повреду благонаравља и добрих обичаја. Осчпасће ЈигМеп Т.еИип^ (Св. 8. 1925. г.) д. с. п.

пустити да жена код нас остане и даље субординирана човеку у потпуној мери. У Енглеској, Немачкој, Чехо-Словачкој и т. д. жене данас поред политичких права, учествују и у државним пословима. У Немачкој на последњим изборима за председника Републике, кандидовала се на неколико места Клара Цеткин, чувена немачка комунисткиња. У Америци (јужно америчке државе) жена је чак и гувернер државе, те у томе звању она као највиша инстанца потписује и пресуде на смрт осуђених лица. У свима пом. државама жена има куд и камо важније функције у држави, него што их има наша жена код нас. Ја мислим да се г. Вуловић вара, кад вели: „Наше право, и ако у главном реципирано, неоспорно, да је у тренутку свога постанка, модифицирано и саображено, значило манифестацију правне свести народа. И та правка свест народа, у колико је реч о учешћу жене у државном животу, остала је и данас савршено иста и непромењена." Правна свест једнога народа еволуира интуитивно, с обзиром на број и компликованост животних односа, а модифицира се према савременим правним принципима, који важе као правна аксиома у извесном добу. Правна свест нашег народа развија се по истом процесу. Еволуција правне свести код нашег народа за последњих 10 година, могла би да се конкретније формулише, с обзиром на чињеницу, да је наш народ за време Европског Рата долазио у контакт са разним другим културним народима. Тај контакт није био само физички; он је био и интелектуалан и моралан. Наш народ бистар по природи, брзо је се упознао и са модернии схватањима о жени. Он је упознао њен правни и друшт-

ОЦЕНЕ и ПРИНАЗИ