Branič

Број 6.

„Б Р А Н И Ч"

ДЕЈСТВО СТЕЧАЈА У 110ГЛЕДУ СТЕЧАЈНОГ ДУЖНИКА

Др. Велизар Митровић, проф. Универзитета

б) Исто тако и налог, који је комитент дао комисионару гаси се, чим било комитент било комисионер падне под стечај. Ова последња норма произлази из смисла § 61. с. трг. зак. и све се, у колико је могуће, враћа у првашње стање. в) Оферти (понуде) које су кридару учињене или обрнуто, престаће да важе, ако још нису примљене (сходно § 24. с. ст. пост.); ово због тога што је дотични понуђач онд. понуђени имао у виду не једног стечајног дужника као контрахента већ лице, које потпуно располаже својом имовином. г) Стечајни дужник, који је ортак било јавни било тајни у неком друштву, може бити искључен из ортаклука. По § 755. г. зак. ако би неки ортак пао под стечај па би имање осталих ортака довољно било за поверитеља ортаклука, онда (§ 146. ст. пост.) друштзо неће пасти под стечај, али тада ће остали ортаци моћи донети одлуку, да се ортак што је под стечајем искључи из друштва, јер се не поуздавају у његово понашање. д) Гаси се смеса добара, коју кридар има у браку. По § 786. гр. зак. ако су се супрузи сложили на смесу добара својих заједничких, чим се једном од супруга стечај отвори над имањем престаје смеса и имање се мора оделити, да би оно што припада презадуженом супругу одн. супрузи, било унесено у масу. ђ) }Кена може изузети своја миразна добра из управе мужа, који је пао аод стечај, § 773. гр. зак. овлашћује жену, да може захтевати, да се њена добра изузму из управе мужевље „у особито важним случајевима или кад би се имање у опасности налазило". Па како је у овом случају њено имање ван сваке сумње у опасности, јер је муж њен упропашћујући своје имање дао доказа, да не уме паметно управљати добрима — то ће она имати право заштитити своје интересе одузимањем њених добара из управе њеног супруга. е) Презадужени долази у неизвесност и са својим аравом нуђења и иримања заклетве. Да ли ће дужник, који је под стечај пао моћи заклетву примити, повратити или другом понудити зависи од нахођења суда (§61. ст. пост.). Исто тако вероватно је: да ће суд одбити, да усвоји исказ презадуженога као сведока и вештака (§§ 213. и 251. с. гр. суд. пост.). 2) Стеч. дужник губи права и из неких специјалних гакона. 3) Презадужени не може вршити правозаступничку дужност док је под стечајем; ње-

му је, дакле, одузета адвокатска професија све док се стечај-не заврши. По- срп. зак. о правозаст. § 62. т. 2. „правозаступник ће се привремено од правозаступничке радње удаљити и то одмах чим се над њим (!) стециште отвори". б) Државни чиновник односно службеник губи државну службу чим под стечај падне, По чл. 133. под 3 закона о чиновницима и осталим држ. службеницима грађ. реда, чим чиновник одн службеник падне под стечај, губи звање и отпушта се из државне службе. в) Стечајни дужник губи право, да буде трговачки посредник онд. берзански семзал. Трговачки су посредници трговци у смислу трговачког права; па како је располагање својом имовином први услов да би се неко могао сматрати трговцем, то лице под стечајем лишено овог права, не може ни сензал бити*). г) Презадужени под стечајем не може бити члан берзе, — јер не може слободно располагати својом имовином; а ако је већ био члан берзе, суспендује се у своме праву да посећује берзу а тиме и да буде члан берзе**) д) Исто тако лица, над чијом је имовином стечај отворен, не могу бити бирани за чланове управног и надзорног одбора акционарских друштава; па шта више таква лица не могу се постављати ни за службенике при тим друштвима; ако су већ у функцији били пре отварања стечаја, биће привремено удаљени од вршења службе, док се не види хоће ли се поравнати. (чл. 36. зак. о акц. др.). ђ) Презадужени трговац може по нашем законодавству услед стечаја изгубити право да под својим именом опет води трговачку радњу по завршеном стечајном поступању.. Према срп. стеч. праву могу се стечајни дужници трговци поделити у погледу овог питања у три групе: У прву групу(по § 152. ст. пост.) долазе трговци под стечајем, који су раније већ били осуђени као прости банкроти а уз то били су осуђивани још и за какво дело учињено из користољубља; они ћезаувек изгубити право даопет воде трговину. Исто тако ово ће право изгубити за увек, и они трговци под стечајем, који су због ранијег стечаја били кажњени као лажни банкроти, који су лажно водили своје трг. књиге или их, опет у злој намери оштете својих поверилаца, нису никако ни водили (§ 261. тач. 4 Казн. зак.). Био, дакле, један, био други случај трговац се казни губитком права на своју фирму за увек, дакле, и онда кад је повратио грађанску част; јер се код њега у тим околностима види склоност, да штети своје повериоце а тиме и јавни интерес, који лежи у трговачком кредиту***)

*) в- § 52. срп. трг. вак. и чл. 4„ зак. о радњама ж чл„ 70. статута беогр, берзе. •*) чл. 5. аак. о Јавниж берзажа и чл. 18. статута б. б.. ***) наведени § 142. вак. о ст. п, врло је нејасан као у осталом и § 153. нетог закона, те ако бж се буквалео тужачењс приленшхо дошло х би се до нелогжчностио Тако, израв банкјротнрао треба узети у сжиелу простог банкротства до»одећи одмах у ввву с«