Branič
3*
Број 9. и 10.
„Б Р А Н И Ч
Стр. 187.
иравној науци и у јуриспруденцији да је потребно једно писмено са тачним одређивањем износа дуга, да би се наш пропис о прекиду застарелости могао применити. Према томе, немогућно је утврдити сведоцима или претпоставкама, да је рачун закључен или да постоји признање дуга од стране дужника 1 ). Напоменимо, при завршетку, да ова наша једногодишња засгарелост неће важити, те да, према томе, неће ни имати места примени § 928 в., ако је у моменту када је по-
стало ово потраживање продајом робе нетрговцу, начињено једно написмено којим се констатује. Извесно је да ће приликом исплате таквог дуга дужник захтевати признаницу, јер је у овом случају облигациони однос исти као и у свима осталим личним потраживањима. Претпоставка исплате, на којој се темељи застарелост из § 928 б., не постоји дакле овде, те, према томе, за овако констатовине тражбине важи нормална застарелост од двадесет и четири године из § 928 ж. Грађанског Законика.
УСТАВ и КАЗНЕ ПО ЦАРИНСКИМ ПРАВИЛНИЦИМА — ДАН. В. СТЕФАНОВИЋ НАЧЕЛН11К ЦАРИНСКЕ УПРАВЕ У 11ЕНЗИ.ЈИ
У члану 8. Устава изражено је начело: „пиПшп спшеп зше 1е§е" одн. „пи11а роепа 51'пе 1е§е", по коме се казна може одређивати само законом и за дела само унапред у закону предвиђена. Ну, и мимо тако јасног уставног наређења Министар финансија је Правилником о Царинским Посредницима од 14. маја 1925. год. ЦБр. 22562 увео једну новину у нашем правном животу. Узевши законодавну власт у своје руке, он је тим Правилником, који је у ствари један распис, одн. административна наредба, у чл. 30., сам извесна дела оквалификовао као кривична дела и једновремено прописао за њих казне. Дела, која Министар Хинансија на такав начин у чл. 30 тога Правилника квалификује као кривична, дају се у главном поделити у три групе: 1. повреде прописа тога Правилника; 2. повреде Царинског Закона (чл. 7) и 3. ако посредници у царинарницу долазе „у напитом стању". То су новчане казне, од 100—10.000 динара. Поред тих новчаних казна, Министар Финансија у чл. 31. тога Правилника прописује још и казну одузимања царинскопосредничког права до године дана за она дела, која квалификује као кривична дела 5Ш §епет: 1. ако својим радом посредник ма на који начин; „руши углед царинарнице или царинских чиновника; и
х ) ВаисЈгу-^асапИпепе е)- Тј$31ег, ор. сИ., Ж? 757. Вмдети критику овог уског тумачења у истом делу, № 758, и ноту А1ђег1 Тјззјег-а у Ресиеј! 5Јгеу, 95.1.89.
2. ако у злобној намери оговара поступке и наредбе царинарнице и њених грана у царинарници или ван ње, да би царинарницу или њене органе изложио „подсмеху или нападу". Као што се види, доследно погрешном схватању Дирекције Царина, да Министар Финансија може сам и мимо прописа чл. 5. и 8. Устава квалификовати извесна дела, радње или нерадње, као кривична, и да за њих може одређивати казне, Дирекњија Царина упала је у другу, тако, исто велику грешку, те је за дела, која су већ предвиђена у специјалним законима, као што је дело из чл. 182. Царин. Закона и дела из § 103. и § 104. Кривичног Закона, прописала казне, мимо одређених казна у тим законима. Дирекција Царина није то смела чинити, у толико пре, што, н. пр. чл. 182. Царин. Закона изречно наређује: да ће се се „увреде царинских службеника у законитом вршењу њихових дужности казнити по Казненом Закону". Не само да се тим Правилником вређају данашњи закони у погледу квалификовања дела, него се, шта више, мењају и већ прописане величине казни, те их Министар Финансија на недопуштен начин повишава. Шта више тим се Правилником вређа и сам Закон о Штампи, јер се у чл. 31. предвиђа и казна за н. пр. „рушење угледа" царинарница или цариника и за „оговарање" и „излагање њихово подсмеху" — „ ма на који начин", што значи и путем штампе, а то, нити може, нити сме бити. Нарочито се испољава одсуство сваког правног смисла у тач. 9. чл. 31. тога Пра- '