Branič

Стр. 218.

„Б Р А Н И Ч"

Број 11. и 12.

родичној Задрузи говори се, у томе За- б) Карактерне особине Црногорскога конику, на два места: Дио Пети, Раздио Породичнога Задружнога Права у сравњењу VI., са насловом: „О домаћој заједници" са Српским Породичним Задружним Пра(чл. 686. а 708.), и Дио Шести, Раздио V., а вом. Ми ћемо те особине овде укратко у одељку „О кући или домаћој заједници, изложити. и о другим неличним имаониоцима" (чл. 964. 1) Црногорски Имовински Законик, као а 970.). Ипак, и поред ове кодификације, што се то види из дотичних чланова њеније Обичајно Право изгубило сваку важ- гових, не служи се изразом задруга већ ност за Породичну Задругу у Црној Гори, изразима: домаћа заједниџа, кућна заједјер се, у чл. 687. одељак 2. т ппе, каже да ница, кућа. „Доиста, вели Др. М. Веснић, ће се, о Породичној Задрузи, издати по- позивајући се на мало час цитирану студробнији прописи у једном посебном за- дију Др. В. Богишића, израз кућа је сакону па се, затим, у трећем одељку истога образнији духу нашег језика, а он је и члана, додаје: „Међутим, треба се, у свему историски оправдан. Поред осталих спометоме владати по досадашњим обичајима, у ника наших ми налазимо и у даровној поколико се не измењују правилима овога вељи Кнеза Ивана Црнојевића манастиру раздјела". Како, пак, посебни закон о коме Цетињском, писаној 4. Јануара 1785. год. је горе реч није још донесен, то значи да назив кућа у смислу задруга" (Општи Имосе, у границама обележенима у наведеној вински Законик за Књажевину Црну Гору одредби, има на Породичне Задруге приме- ињегова важност за науку и законодавство, њивати Обичајно Право. у „Годишњици Николе Чупића", књ. XII., у С друге стране, пак, породичне задруге, основане на идеји солидаризма и алтруизма (задружно је начело: сви за једног и један за све — § 508. Срп. Грађ. Зак.: „ и што год који у задрузи прибави, није себи но свима је прибавио"), нису много по вољи буржоаској демократији чија је почетна идеја индивидуализам и слободна утакмица, идеја која, у породичним задругама, не налази, разуме се, погоднога земљишта за своје развиће. Међутим, пошто и будуће друштво, коме тежи социализам, одбацује и индивидуализам и слободну утакмицу, темељећи се на идеји солидаризма, а, у даљој еволуцији, на идеји алтруизма (ово последше тиче се посебице хришћанскога социализма), то, са ове тачке гледишта, социализам не гледа на породичне задруге са несимпатијом. Стални Законодавни Савет задржао је установу задруге и, осим тога, нашао за нужно да је, у колико је то могућно у садашње време, и поткрепи. Задржавајући задругу, Савет се је — бар ми тако схватамо и објашшавамо шегову одлуку овде — истакао као приврженик идеје о једном снажном земљорадничком сталежу, то јест као противник политике пролетаризираша села и онога чему то пролетаризираше води. Али, уједно, Законодавни Савет је, остајући при овој институцији, показао и своју наклошеност солидаристичкој идеји која, у упоређешу са индивидуалистичком идејом, идејом немилосрдне и нехришћанске борбе међу појединцима, значи несумшиво један велики културни напредак: дакле, редовним (законитим) и мирним путем, или, краће, путем еволуције, ка једном друштвеном систему у коме ће бити више правичности. Између оних двају главних идејних праваца, буржоаске и социалистичке концепције, Стални Законодавни Савет узео је овде — по нашем мишљешу — пут еклектизма (т. ј. од оба правца примио је оно што му се чинило добро), а то је управо пут којим, по нама, држава т. ј. законодавац, као синтеза и живота и рационализма, треба да греди. (Можда нећемо погрешити, ако трећи одељак нашега Устава: „Социалне и економске одредбе", чл. 22.а 44., сматрамо као резултат једног такзог схваташа). На крају ове примедбе да додамо да, као једна од најстаријих правних установа у Словенству (в. овде радове: Богишића, Јиречека, Леонтијевића, Зигеља, Е. 1^ауе1еуе-а: /л ргоргШе е1 $е$ Јогтез рпттуез, 4. есЈ. Рапз, 1891., спец. гл. XXX., 51хоћа1а, Р. ј. Зреуеса: Ргага Шге гоМпе §1ес1е оЛзУоја пекге1п1па ро зГаго^егтапзкот I з^агозШепзкот ргауи, 2а§гећ, 1883., Ст. Новаковића, Законик Стефана Душана, у Београду, 1898., на име: чл. 52., 66., 70., 71.; А. Јовановића, К. Кадлеца: Првобитно Словенско Право пре X Века, превео и допунио Д-р Ф. Тарановски, Београд, 1924., стр. 83. и 84., ит.д.), породичне задруге, које су се нарочито задржале код Јужних Словена (изузимајући Словенце, где их нема, и Србе у Војводини, где је задруга, после укидаша Војне Границе, такође укинута), представљају једну живу народну традицију. Традиције везују садашшост за прошлост са којом она, садашшости, сачишава целину, једну духовну заједницу. Зато одржање традиција у народу значи одржаше онога што један народ, у шеговој битности и као индивидуалност међу другим народима, карактерише. Отуда, укинути породичну задругу значило би пресећи, или бар ослабидити, у нашем народу ону везу између шегове прошлости и садашшости, начети шегово духовно јединство "и шегову националну особеност. На тај начин, и при свем том што треба непрестано тежити ка све већем и већем развићу једног општијега и ширега осећаја него што је осећај национални, то јест ка развићу општега човечанскога осећаја, који осећај сачишава и један од основа Хришћанскога Учења, опет се не може, једним потезом, раскрстити ни са осећајем националним. Јер би се могло десити да национални осећај, који представља ипак једну врсту солидаризма (и ако, свакако, ужега солидаризма) ишчезне пре него што људи буду успели да се уздигну до осећаја солидарности вишега реда (н. пр. европске солидарности као једног весника опште човечанске солидарности). И овде, дакле, мора бити поступности (еволуције). Задржање установе породичне задруге то омогућава : она, будући једна традииија, не раскида са прошлошћу, а у исто време, својом солидаристичко-алтруистичком основом, указује на путове будућности. И зато налазимо да је, и у овом погледу, стални Законодавни Савет поступио увиђавчо, не опозивајући институцију породичне задруге. Ж. М. Перић.