Branič

Стр. 252.

„Б Р А Н И Ч"

Број 11. и 12.

време законодавац не би давао нарочиту одредбу у закону, но је под изразом „по наступившој ноћној тишини" разумевао ноћ". И ако је предња начелна одлука Касац. Суда, по закону, обавезна за све судове, те се по њој имају управљати сви судови, све дотле док се новом начелном одлуком не измени, — ипак налазимо да неће бити некорисно да наведемо шта по овом питању Ђ. Ценић вели. Тако, на стр. 668 свога „Објаснења" о тач. 2 § 223 каз. зак. наводи: „Крађу опасном чини ако је кривац, у цељи тој да ноћу крађу учини, у какву кућу, зграду итд. или обдан увукао се. Овде се не тражи ни да је притворена врата отворио, већ је довољно да је и на отворена врата ушао, па се прикрио да у згодно време крађу учини. Ова се крађа чини од лица које је са стране дошло, а не од онога, које се по неком праву у кући налази, о коме говори тачка под 5 § 222 крив. зак. Ово увлачење дању, како би се крађа ноћу учинила, држимо да је главни садржај ове тачке, почем изразе: уђе, ускочи, отвори, а имено: уђе и отвори налазимо и у тач. 1.па зато и држимо да се овде излишно повторавају, јер чим је ко у затворен простор ушао те крађу учинио, крађа је опасна, догодила се она дању или ноћу..." Које се време у ноћ рачуна, Ђ. Ценић на стр. 658 даје овакво објашњење: „К 5. Пропис подобан овоме налазимо и у тач. 2. § 223, но онај се од овога сасвим разликује. Овај у тач. под 5 пропис односи се на она лица, која се у кући налазе, а не и на она, која ноћу са стране дођу да крађу учине. Под овај пропис дошао би нпр. кирајџија или гост, који би газду или гостопримца ноћу покрао. Што законодавац нарочито пропис за ноћ ставља, узрок је, што хоће строжим мерама да обезбеди житељство у оно време, кад није лако надзор над својим имањем држати, и кад је кривцу врло лако могуће сакрити се и неоткривен остати, једно што зна да и ако га који од укућана осети да краде, страх ће предупредити да му онај, који га је осетио, траг тера, а друго баш да му се траг потера, ноћу је слаба помоћ власти, па зато тишином и помрчином ноћном ползујући се има изгледа пре да се сакрије. И како је при свем том лакше у ово време од спољашњег нападаја кућу сачувати, него ли кад се лопов у самој кући налази: то, као што рекосмо законодавац овде разуме само

оне, који се у кући налазе. — Овде је још једно важно питање, а имено, које то време за које се каже „по наступившој ноћној тишини". Кад се погледа на коментаторе страних законодавстава и разне законодавне комисије, овде су врло разна мнења, тако неки под ноћном тишином разуму време од заласка до изласка сунца; неки рачунају га на један сат после заласка до на један сат пре изласка сунца: неки га ограначавају на сате кад обично патрола изађе, па кад се опет разилази; неки кажу кад је ноћна помрчина итд. у главномеова ствар оставља се код законодавства судовима да они кажу кад је та ноћна тишина, а да судови у овоме неједнако решавају није нам нужно много доказивати. Ма да не би строго узевши под једна правила свести се могао живот у варошима и живот на селима, опет, имајући у виду напред изложена побуђења, која су законодавца руководила да за овакве крађе строжу казну пропише, мислимо да би могло под ноћном тишином разумети се време од једног сата после заласка па до на један сат пред излазак сунца, као што смо и на страни 101 овог објаснења за полицијски надзор казали. — Под зградама у којима људи живе, разуме се свака зграда где људи обитавају, а нарочито где ноћу спавају, па ма та зграда за обављање људи и не била намењена, тако нпр. у овај ред долази и штала у којој кочијаш коња итд. нагледајући спава..." О томе, кад почиње и кад се свршава ноћ, г. Живановић (на стр. 161) вели: Ноћно време почиње од свршетка сумрака до почетка зоре. Према некима је међутим оно време ноћно, за које се према месном обичају почива. Д-р Јаннћије Јовановић.

За браниоце суд може одредити само оне судске званичнике (§ 11. крив. пост.) који су дипломирани правници. (Одлука Опште Седнице од 12. дец. 1919. год. № 5543). Г. Мин. Правде доставио је Касационом Суду, да му је кавадарски прв. суд представио, да у месту суда има свега један адвокат, и да и он више времена проводи у Београду, као народни посланик. Због тога притвореници не'могу да именују себи браниоца и обраћају се тога ради суду да он то учини. Суд, међутим, сем судија и државнога тужиоца који је секретар суд-