Branič

БРАНИЧ Година XI. Београд, јануара 1926

УРЕДНИШТВО : КЊЕГИЊЕ ЉУБИЦЕ БР. II.

И ако постоји одвојено обрађено Трговачко право и у нашем и у страним законодавству, где га има модифицираног, ипак трговци не представљају никакав привилегисани ред ни у праву, па ни у друштву. То долази отуда, што Тргованко право није само скуп орлашћења већ у исто време и скуп изузетних дужности. Најлетимичнији поглед на Трговачко позитивно право ма које земље одаје низ извесних заштита интереса трговчевих, које додуше не сретамо у грађанском праву, али исто тако, загледајући ова изузетна права трговчева, утврдићемо, да свако од њих садржи у себи и извесне дужности које не постоје за нетрговце. Колико су дакле те норме трговачког права повлашћења, толико су и терет за трговца. Због тога, и ако данас трговање почива на начелу слободе рада за све поданике једне државе, ипак се у позитивном трговачком праву поставља као услов за квалитет трговца: обим (величана) трговчеве радње. Овим се условом дакле жели ближе одређивање: ко је трговац, те да му се могу доделити изузетна права, али, у исто време, да му се могу поставитн и захтеви изузетних дужности, које собом значе отежавање правне ситуације трговчеве. Овај услов т ј. задовољовајући обим трговкеве радње, у разним земљама различито је обележаван. !!а ипак сва та обележавања могу се свести на два начина т. ј. на непосредни и посредни. Непосредно обележавање је онда, када се законом одреди сама величина у радњу уложеног капитала, који се у том случају сматра као меродаван за признање трговачког квалитета дотичне радње, па и лица, које ту радњу води. Овај начин на први мах изгледа врло по-

Број 1. ИЗДАВАЧ : КЊИЖАРНИЦА „ПОЛЕТ"

ПРАВНИ

годан па ипак он је врло незгодан. Пре свега једна висина у радњу уложеног капитала не може бити довољна за све врсте трговачких послова; а има их и таквих, које се и без капитала врше (посреднички послови). Чак и за једну и исту врсту радње, један шаблонски одређени капитал у посао уложен, нема у свим временима исти значај због промене куповне снаге новца. Најзад овом непосредном начину мора се замерити, да он за трећа лица носи у себи извесну скривеност; међутим ово питање, да ли је ко трговац или није, не тиче се само дотичног трговца него и других лица, која 1 са њим долазе у пословну везу и које интересује то питање : да ли је сауговорач трговац или није. обог свега овога овај начин непосредног обележавања капитала, као меродавног за обим радње, избегавају законодавци. Тако на пример он је постојао у срп. позитивном праву, на име у §-у 71. Еснафске уредбе од 1847. год., где се за квалитет трговца у праву тражило: да му је капитал у радњу уложони већи од 10С0 гроша чаршијских. Очигледно неподобан, овај непосредни начин обележавања величине капитал у радњу унесеног уклоњен је законом о радњама од 1910. год. Много је бољи и срећнији посредан начин обележавања задовољавајућег обима радње као услова за квалитет трговца у праву. Ту се_ трговачко — правни положај једног лице декларира спољним знацима. Сами такови спољни знаци могу бити различити. Тако по српском закону о радњама (чл. 4. став I. и IV.) да би једно лице било признато за трговца потребно је, да поред осталих општих услова, има једног или више ученика или помоћника изван чланова своје породице, који му у радњи помажу, •-

ОБИМ РАДЊЕ КАО УСЛОВ ЗА КВАЛИТЕТ ТРГОВЦА ДР. ВЕЛИЗАР МИТРОВИЋ ПРОФЕСОР УНИВЕРЗИТЕТА.