Branič

Страна 112

„Б Р А Н И Ч"

Број 6.

имамо случај административне погрешке где и држава и чиновник у питању имају право и дужност да траже ревизију целокупне претходне радње. На овом се случају види да примена грађанског судског поступка на закон о чиновницима није могућа. Код примене поступка ревизија би била немогућа, међутим природа саме ствари је захтева. Пракса је добро решила ту ствар, и што је најинтересантније, решење чисто административним путем, у духу правице и математичке истине потекло је прво од чисто административних тела. Министар Војни кад је приметио да су извесни административни службеници распоређени погрешно у њину корист, исправио је сам распоређења. Министар Правде је такође имао случај да је ех оШст сам исправио разврставање једног београдског судије и без његовог пристанка и захтева. Овака административна исправка ништи раније разврставање од самог свог почетка и поставља на праву основицу чиновнички положај са стеченим правима, што са усвајањем формалног поступка не би било могуће чиме би се само признало да је формализам у администрацији изнад математичке истине. II Расписи Госгодина Министра Правде. Потреба администрирања изазива распис, чија правна природа не сме прећи опсег административног упута, издатог ради практичних циљева администрације : лакшег, бржег, једнобразног поступања. Покораваље распису, управо једнобразна примена расписа може бити обавезна ако је у домену административног вршења службе али не повлачи за собом апсолутно разрешење од одговорности чиновника ако је било штете од примене. Раније, у младој Србији, оскудној у спремним чиновницима, налазили смо расписекоји су били прави упути за администрирање и разумевање закона 1 ). Како су министри бивали ауторитети, то је према вештини ауторитета распис имао већу или мању моралну снагу. Тако је се дошло дотле да је се расписом наређивало државним тужиоцима кад не смеју пропустити да се жале, а судовима и иследним властима како ће се поступити с лицима код којих треба утврдити казненоправну одговорност, како се имају сматрати Јевреји у духу грађанског закона и берлинског уговора и т. д. По снази ауторитета од кога је произилазио, распис је узимао

1 У војној струци био је строги распис угрожен казном да се молбе и рапорти пишу четири прста одозго на табаку, а два прста са стране, табак д не сме да буде крецав.

на себе снагу обавезног тумачења закона, па и самог закона и без обзира на то што садржина расписа није никад могла ни смела имати снагу материјалног и формалног закона, за којим је у истини распис тежио. Најчешће је Министарство Правде издавало оваке расписе и грађански и кривични закони наши пуни су оваких расписа. Као да је се сматрало да то спада у ресор Мин. Правде као и припрема законских пројеката. У путу традиције ово прекорачење надлежности са расписима одржало се и данас. Ми смо скоро добили расгшс Г. Министра Правде који прописује услове за важност правих средстава. У распису се ни више ни мање но прописује администрагивна форма правних средстава и налаже да правно средство у коме не би докази били изложени прегледно, не обавезује виши суд да га узме у поступак. Збиља и сувише строга санкција за аљкаво или лаконско правно средство! Написати такво правно средство које ће повећати хаос и забуну, које ће вишем суду у место да олакша стварати нове тешкоће у изналажењу материјалне истине, — збиља јесте за осуду и једна хрђава квалификација за писца, али лишити права писца таквог акта само због аљкавости и конфузије то није у духу закона. Распис поред тога што није материјално смео улазити у ову ствар, која спада у домен издавања закона и тумачења закона, распис прелази опсег административног упута. Ну ипак овај значајан распис може имати само ову администрагивну санкцију: државни тужилац или адвокат за очевидно хрђаво написано правно средствоу крајњој линији могу само административно (гезр. дисциплински) одговарати, и ништа више, — но правно средство ма како написано имаће ипак да се оцени по закону у свем обиму и без обзира на забрану и санкцију расписа. Материјална истина и дужност вишег суда да сам улази у сгвар не могу с^енути са пута који су им позитивни закони указали. III Тумачење § 459. грађ. суд. пост. Ценећи по последицама § 459. грађ. суд. поступка јесте правно средство у „кратком суђењу" 1 ), али по својој правној природи он то није. У истини то је у кратком поступку оно што је у редовном § 174 истог закона, с том самп разликом што је у кратком поступку задржање решења од извршења само привремено док се не обави извиђање и на ] ) Тако и д-р Д, Аранђеловић у својој расправи: „Кратко суђење(Правне расправе стр. 94—106 од ' 1921. години.