Branič
1
БРАНИЧ
Година XI. Београд, јули—август 1926. Број 7. и 8. уредништво : књегиње љубице бр . 11. издавач : КЊИЖАРНИЦА „ПОЛЕТ"
МАРКО СТ. ЂУРИЧИЋ министар правде и народни посланик
У Карловим Варима 3. августа о. г. преминуо је Марко Ст. Ђуричић, министар правде, дугогодишњи народни посланик, бивши судија Касационог Суда, председник Државног Савета и бивши министар конституанте и социјалне политике. Смрт овог врлог и заслужног човека и угледног политичара и државника изазвала је дубок и болан утисак у свима круговима нашега друштва. Његов нестанак са политичке позорнице производи осетну празнину у нашој новој држави, којој су у садашње доба развитка и препорођаја наше земље од неопходне потребе јавни радници његових концепција, спреме и систематског и позитивног рада. Разноврсна активност пок. Ђуричића, једнога од видних представника оне генерације, која је развијала културно и политички некада младу и пуну животне снаге, Србију, а затим се прихватила велике историјске мисије у стварању и консолидацији наше троимене Краљевине, пружа несумњиви доказ, да је та мисија могла бити остварена захваљујући, на првом месту, врлинама нашега народа, а на другом, дораслости за остварењем наших вековних снова и историјских традиција наших народних вођа и јавних радника, међу које, неоспорно, спада и пок. Ђуричић. Свесган, да се као син ове земље може одужити своме народу само ако поред добре воље, љубави и способности. развије сву своју преданост у вршењу поверених му дужности, он је свагда служио за пример савесностм у отправљању службених послова и у извођењу додељених му задатака. Као правник, он је стално и неуморно радио на своме усавршавању у правној области, и истицао се правилношћу својих погледа. Одмерен у сваком свом гесту и поступку, он је исто тако одлучан, и, у свима приликама кад је то било потребно, смео у исказивању својих мисли. Као судија, он је типични представник судијске објективности, непристрасности и савесности. Као министар, активан, експе-
дитиван и агилан, еманципован бирократизма. Не бавећи се текућим пословима, пок. Ђуричић је на министарским положајима сву своју спрему и делатност користио у изградњи неопходно потребног нам законодавства, чија је унификација једна од најпрешнијих потреба наше нове земље. Као државник Марко Ђуричић урадио је много. Његова драгоцена сарадња била је од неоцењивих користи земљи. Са лепим личним особинама које су га красиле, пок. Ђуричић је био прави представник нашег благородног народа и умео је задобити поштовање и љубав свих, који су са њиме долазили у додир. Наше правништво дугује нарочиту захвалност пок. Ђуричићу, који се је најискреније старао о њему. У низу многих закона земаљских, на којима је он сарађивао, ваља поменути и законе о уређењу и унификацији нашега правосуђа, у које првенствено долазе закони о уређењу судова, о судијама и о јавним правозаступницима. Својим радом на изради законодавства, он је себи подигао трајан споменик. Убеђен да у стварању и организовању једне државе треба унети много напорнога рада, да би она напредовала и могла се развијати, пок. Ђуричић је жртвовао своје здравље и себе, не напуштајући свој одговоран и напоран положај све до краја свога живота. Зато је његова неочекивана смрт један тежак удар и велики губитак за државу, народно представиштво и за наше правосуђе, којима је тако лепо знао и хтео користити. И зато ће га се наше правништво, а на првом месту јавни правозаступници и судије, увек сећати и спомињати његово име, придружујући се дубокој и искреној захвалности наше земље према њему. * Пок. Марко Ђуричић родио се 26. марта 1861. год. у Ваљеву. Основну школу и гимназију свршио је у месту рођења и по положеном испиту зрелости отишао је у Русију. У Петрограду је две године слушао