Branič

Страна 176

„Б Р А Н И Ч"

Број 9. и 10.

ватног лица (§ 72.). Заступник Коморе није господар спора (сЈоттиз 1Шз) јер од њега не зависи ни покретање, ни обустављање поступка, и ако иначе има слична права и дужности, као и државни тужилац (§ 73.). Олредбе § а 74. морала се је унети у зак. предлог зато, јер се по могућности мора избеггвати то, да се поново не саслушавају једна те иста лица, и то прво у мање важној дисциплинској ствари, а и зато, да се не прејудицира решењу суда. Насупрот томе, казнени судови дужни су, да саопште Дисциплинском Већу, ако се противу кога адвоката или приправника поведе казнени поступак (§ 75.). Зак. предлог даје права Дисциплинском Већу, да у току дисципл. позтупка може претходно обуставити адвокатуру, али то не наређује императивно, већ допушта Дисциплинском Већу, да оно расмотри, да ли ће у случајевима §-а 77. сл. а ) б.) изрећи обуставу адвокатуре или не. Одредбе §-а 78. основане су зато, што кад суд изрече губитак адвокатуре, тада се не може Дисчиплинском Већу дозволити, да пресуђује, да ли има места дисциплинском поступку или не ? Истражном поверенику, који се има именовати од чланова Одбора Адвокатске Коморе, у битности припадају сва она права и дужности, што их има истражни судија у кривичном поступку (§ 79.). Одредба §-а 80. потребна је и оправдана је зато, што се од адвоката и приправника — с обзиром на заједнички интерес око чувања и одржања угледа и части адвокатског сталежа, — може захтевати, да и са своје стране доприноси томе, да се дисциплински поступак што успешније спроведе. Против адвоката и приправника, који неоправдано ускрате сведочење, моћи ће се поступити дисциплински због повреде или омаловажања сталешке дужности. Расправу пред Дисц. Већем заказује председник Већа, и позива заинтересоване странке. Окривљени и заступник Коморе овлашћени су, да ставе предлоге на усмену расправу, но да се онемогући свако одуговдачење, зак. предлог одређује рок од 5 дана за све предлоге окривљенога и заступника Коморе, који се односе на расправу (§ 83.). Право искључења двојице чланова Дисц. Већа, даје се окривљеноме с обзиром на то што међу члановима Већа може бити и таквих, о којима ће окривљеник имати разлога, да му нису наклоњени, али неће моћи навести законске разлоге, због којих би могао тражити њихово искључење. О оправданости захтева, да се председник

искључи, одлучује Диспиплинско Веће зато, што би иначе окривљени лако могао осујетити расправу (§ 84.). У §§-има 87—94. садржани су прописи о току расправе о томе, како се доноси пресуда и какав јој има бити садржај, о трошковима поступка и о вођењу записника на расправи. Ови се прописи у битности слажу са односним прописима кривичногЈпоступка. Комисија нарочито подвчачи, да је и у овом поступку усвојено начело слободне оцене доказа (§ 89.), као и то начело, да Дисциплинско Веће није везано при доношењу своје пресуде, ни одлуком кривичног суда, којом је окривљени ослобођен кривичне одговорности, и то ни у питању томе, да ли је дело кажњиво, ни у питању доказа, зато што је гледиште, са кога се ствар расматра по казненом закону сасвим различито од онога, у дисциплинском поступку. Неко дело на име може бити кажњиво по дисциплинском праву премда оно није кажњиво по казненом закону (§ 89.). Да се не спречава спровођење дисциплинског поступка зато, што се окривљени удаљио са свога седишта, а није пријавио Дисциплинском Већу своје ново боравиште, зак. предлог наређује, да се у таквом случају окривљеноме има именовати заступник (§ 94.).

IX. ОДЕЉАК Правни лекови против пресуде и других одлука Дисциплинског Већа §§ 95-103. У §-у 95. законског предлога до ^ушта се призив против пресуде Дисциплинског Већа о кривици и казни, као и о накнади трошкова. Овај је правни лек допуштен против сваке пресуде без разлике каква је казна одмерена. Ако се правни лек подноси једино против оног дела пресуде, који се односи на накнаду трошкова, онда је допуштена жалба (уток) која је и иначе допуштена против таквих закључака Дисциплинског Већа, који се не односе на вођење дисциплинског поступка (§ 95.). Лица, којима припада право на призив наведена су у §-у 96., а лица, која имају право на жалбу, означена су у §-у 101. у првом случају услед призива расправа пред Касационим Судом обавља се усмено, а у другима не. Дисциплинско суђење у другом степену поверено је Касационом Суду зато, да би се удовољило захтеву, да суђење у дисциплинским стварима адвоката по могућности буде