Branič

Страна 96

„Б 1\"Л Н И Ч"

Број 5.

поплачи за тужилачку страну последице прописане у § 21. трг. зак., и по том пропису суд је овлашћен да устезање тужиочево односно показивања књига протумачи као прећутно признање навода тужене стране, која је тражила преглед књига. За то се има досудити туженима допуњавајућа заклетва, да по спорној меници ништа не дугују штедионици, па од положене или не положене заклетве зависиће право једне или друге стране. Тражење тужилачке стране, да се изабрати вештаци испитају као сведоци о томе, да се из дневника не може видети оно што тужени траже, неумесно је и без утицаја на исход спора; а баш кад би вештаци то и утврдили, опет би ти наводи били без вредности, јер се право стање по нахођењу Суда може утврдити само прегледом књига штедионице, међу које књиге не спада само дневник. Тражење тужилачке стране да тужени покажу своје књиге без вредности је, кад они по својој изјави исте нису водили, него је књиге о заједничком послу водила штедионица, а ово је утврђено и обрачунима, те је према овоме дужност на штедионици као тужилачкој страни да књиге покаже и одобри преглед истих. Са наведених разлога, пресудом од 23. децембра 1926 Бр. 54245. досудио је туженима допуњавајућу заклетву, да они по меници од 26. Јуна за 26. Септембар 1924. године која гласи на 25.000 дин. ништа не дугују штедионици, и ако се закуну, да се штедионица одбије од тражења, а ако се не закуну да плате штедионици солидарно 24.000 дин. са 6% интересом, да накнаде таксу и плате трошкове. Београдски Апелациони Суд одобрио је ову пресуду пресудом својом од 28. марта 1927. Бр. 1990. Касациони Суд у II. одељењу оснажио је пресуду Апелационог Суда решењем од 18. маја 1927. Бр. 4995. Саопштио Јис1ех. У радњи оптуженог што је истим зрном из пушке, којим је убио једно лице, ранио своју снаху, која је била иза убијеног и која је од те повреде боловала сто један дан, — стоји дело нехатне повреде из одељка I § 180. крив. зак. без обзира на природу повреде учињене из нехата. Пресудом првостепеног суда бр. 9691. од 24. марта 1927 г. кажњен је са18година робије Раденко Н. и то:

1. Што је на дан 5. маја 1926 год. у свађи из пушке убио Миленка Н., на месту званом „Познановица", на сеоском путу када се оптужени Миленко са Даницом волујским колима враћао са рада из планине, коју је Даницу пок. Миленко био узео себи за жену на дан 4. маја 1926. год. односно на један дан пре извршеног убиства, — чиме је створио дело хотимичног убиства без предумишљаја казнимо по одељку I § 156. каз. зак. Суд јеу својим разлозима нашао, да је неумесно тврђење заступника тужилачке стране, да у радњи оптуженог Раденка стоји дело хотимичног убиства с предумишљајем, пошто ничим није утврђена код опт. Раденка намера и смишљен план, да се ово дело изврши односно кичим није утврђено прегходно размишљање код опт. Раденка, да ли да се изврши ово кривично дело. Нарочито пак не може бити речи о предумишљају у времену извршења цела, пошто је исказима сведока: Станимира и Богољуба Н. утврђено да је опт. Раденко и на месту извршења дела своју снаху Даницу позвао да иде њиховој кући, али да пок. Миленко није пристајао изговарајући се да је Даница његова жена, и после ових речи, према исказу сведока, пок. Миленко рукама раширио свој гуњ, после чега је опт. Раденко испалио своју пушку и из исте убио пок. Миленка, а Даницу, своју снаху повредио. Из овога се даћу види само умишљај. Изрази пак „гледаћи да ту фамилију покорим, па макар ставио главу на пругу," и „ако ми не дате погрешићете" изрази су само тренутног душевног стања човека, коме се снаха од стране рођака одводи, а никако манифестација већ смишљене намере и утврђеног плана да се дело изврши. Исто тако предумишљај се не може изводити из распитивања опт. Раденка, око четири часа по подне о пок. Миленку и Даници, јер је то распитивање дошло око по подне баш оног дана када је пок. Миленко по налогу председника општине дукате" требао да донесе па исте није донео нити је долазио. Ничим пак није обеснажена одбрана опт. Раденка да је тога дана своју ливаду чистио, на којој је по својем казивању и пушку нашао. 2. Што је на дан 5. маја 1926. год., када је из пушке убио Миленка, истим зрном ранио своју снаху Даницу, која је била иза погинулог Миленка, и која је од те повреде боловала сто један дан, — чиме је опт. Раденко створио дело нехатне повреде из одељка I. § 180. крив. зак. По оцени суда опт. Раденко у погледу на последицу није био свестан своје радње, да би исти метак могао повредити — ранити и тужиљу Даницу,