Branič

Страна 98

,Б Р А Н И Ч"

Број 5.

на своЈе гумно, врше га и вози на пијацу; али од тога момента, на пијаци, његова иницијатива пада и његово зрно не иде појединоме трговцу, већ државном одкупнику за државни амбар и магацине по државом одређеној цени. Овда је, већ, прерогатива државног монопола „Вњешторга". Исто тако тај сељак-земљодељац —не налази на пијаци за своју потребу и куповину слободну робу. Та роба је такође државног монопола, јер се она или прерађује у државним фабрикама и заводима, или је увежена из иностранства државним трошком и продаје се по цени, коју је држава одредила и без сваке конкуренције. Таква је општа схема народног и државног газдинства у Совјетској Русији, која јасно опредељава улогу и значај „Вњешторга". Од времена до времена совјетска власт одступа од те основне схеме допуштајући под утицајем потребе живота појединачну иницијативу нарочито у трговини и индустрији на ситно. Али ово одступање потиче још од времена свога творца и творца целе ове системе — Лењина. То је такозвана нова економска политика или по совјетској терминологији „Неп". Из недостатка ове или оне робе, или ако је трговачки апарат совјетске кооперативе, неисправан, непотпун, или напослетку ако је израда експортне робе рђава, совјетска власт одобрава приватну појединачну трговину у одређеним границама. Обично оваква трговина врло брзо осваја пијацу и постаје опасан конкурент државној трговини. Тада применом „Непа" се забрани и понова ступа на снагу државни монопол „Вњешторг" са свима својим правима, и врло често конфискује сва добра појединих лица, којима је трговина била дозвољена. У сравњењу са предратном Русијом, како спољна трговина, тако све уопште газдинство совјетске власти знатно је заостало. По статистичким податцима саме совјетске владе израђеним за женевску економску коњ ференцију од трговачко-индустриског савеза у Паризу (АззоааИоп Ршапсшге МибШеИе е! Сотшегаа1е Риззе а Рат) напредак и кретање спољне трговине у Совјетској Русији на европској граници показује се у следећим цифрама (совјетски почетак године је 1. октобар): Година мил. руб. импорт мнл. руб. експорт 1909.-1913. 1104 100°/ о 1423 100% 1920.-1921. 201 20% 10 0 6% 1921.-1922. 276 275% 61 4'3% 1922.-1923. 148 14-7% 133 9'4% 1923.-1924. 201 20% 340 239% 1924.-1925. 361 36% 320 22"4% 1925.-1926. 455 41*3% 415*6 29"2%

Треба имати на уму, да су цифре овде изнешене по предратним ценама и да се индекс цена у садашње доба силно повисио; тако, узимајући цене из 1913. год. за 100% добијамо цене за 1922.—1923. год. — 122%; 1923,—1924. год. - 160%; 1924.-1925. год. — 179%; 1925.-1926. год. — 186%. Без ове поправке прави биланс спољне трговине Совјетске Русије излази: милиона рубаља Година импорт експорт салдо 1923.-1924. 387 480 +93 1924.-1925. 644 508 —136 1925.-1926. 674 589 —85 Народно газдинство Русије под совјетском владом остало је искључиво земљорадничко, па је и извоз већином са сеоскогаздинским производима. Ове цифре потпуно и јасно показују зашто совјетска влада тако чува свој монопол спољне трговине : њена сопствена индустрија није у стању, да задовољи потребе уну грашње пијаце. Међутим увоз индустриске робе из иностранства прети да преиначи цео систем њеног државног таздинства. Главни услов тога газдинства јесте потреба, да извоз превазиђе увоз; управо тиме се и објашњава, зашто „Вњешторг" извози руске цереалије по ништавној цени само да би покрила вредност увоза робе. Апарат спремања робе за извоз ради сасвим на штету, врло је скуп, и превазилази предратне расходе по самим совјетским податцима. Па ипак је „Вњешторг" неопходно нужан и не сме сеуњега дирати, јер је с њим везана цео систем совјетског газдинства: да би се повећали фабрички — заводски производи и да би се смањила цена фабричке робе, да би се смањили издатци око товарења робе и пошиљања робе — неодступно је потребно допустити приватну појединачну иницијативу. Њу су и допуштали. То је систем „Непа". Али допуштена је у ограниченим размерама, као допуна, као помоћ комунистичкој системи. Но совјетско газдинство не може прећи потпуно к таквој економској политици, т. ј. к приватној појединачној иницијативи. Тиме би оно само себе уништило. Ето зашто су совјетски представници у Женеви добили од своје управе заповест : говорити о свему, само ни у ком случају не додиривати „Вњешторг". „Вњешторг" је основа — темељ целога совјетскога газдинства и покренути „Вњешторг", значи покренути — потрести цело здање комунистичке зграде Совјетске Русије.