Branič

Број б.

,6 Р А Н И Ч*

Страна 103

ЈЕМАЦ У СМИСЛУ §§ 828.—830. СРПСКОГ ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА ЈЕМСТВУЈЕ ЗА ДУЖНИКА ПОВЕРИОЦУ АКО ЈЕ ПРОТИВ ДУЖПИКА СПРОВЕДЕН ПОСТУПАК 0 ВАНСТЕЧАЈНОЈ ПРИНУДНОЈ НАГОДИ (РАВНАЊУ)* Ог. ИВО РИБАР АДВОКАТ, БИВ. ПРЕДСЕДНИК НАРОДНЕ СКУПШГИНЕ,

Чланом 13. закона о буџетским дванајестинама за јануар и фебруар 1922. од 31. XII 1921., обнародованим у бр. 294. Службеиих Новина; проширен је на целу Краљевину закон од 28. IV 1916 год. о принудној нагоди ван стечаја, заједно са наредбом бана Краљевине Хрватске, Славоније и Далмације од 1. IX 1916 бр. 17500, који су до тада вредели на територији Хрватске н Славоније. Овим чланом финансијскога закона хтело се оно исто да постигне, за целу државу, што и банском наредбом за Хрватску и Славонију. Ванстечајну принудну нагоду пожуривали су у Хрватској и Славонији трговачки кругови. Истицало се нарочито, да су стечајеви прекомерно скупи и дуготрајни, па да би могли угрозити кредит, и да повериоци воле да се нагоде вансудно уз несразмерно велике губитке, него да дође до стечаја. У Хрватској и Славонији изишла је банска наредба године 1916. Њој је претходила слична наредба у Аустрији и Угарској. Још године 1914. уведена је принудна нагода у Аустрији, а год. 1915 у Угарској. Пошто су се добро окушали у пракси у Аустрији и Угарској, то су трговачки кругови захтевали и за Хрватску и Славонију. И тако је дошло до закона од 28. IV 1916. створеног у Хрватском сабору, којим се овлашћује бан, да наредбу уведе и уреди поступак о принудној нагоди ван стечаја и да преиначи наређења, која су садржана у Хрватској стечајном закону од 28. III 1897. и у Хрватском закону о побијању правних дела гледе имовине инсолвентног дужника од 24. III 1897. На темељу оваквог овласбеног закона издао је бан своју наредбу од 1. IX 1916. бр. 17.500. која је чланом 13. горе цитираног финансијског закона проширена на целу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. По овој банској наредби ималосе провести без стечаја оно, што је већ уређено и дозвољено у случају дозвољеног стечаја, пошто је принудна ногода предвићена не само у

*) Овај чланак написан поводом знатног броја конкретних случајевз, који се данас налазе на решавању код судова.

стечајном закону, који вреди за Хрватску, него и у стечајном закону, који вреди за Србију. Према томе ниЈе овом банском наредбом уведена никаква нарочита новотарија, јер је и праву бивше Краљевине Србије познато начело, да у ппступку, што се провађа у сврху уређења приватних права, поверилац треба да нешто од својег потраживања жртвује у заједничком интересу свих поверилаца, ако то закључи већина и одобри Суд. Дакле спрам мањине пресумција, да би поверилац и без те нагоде изгубио барем толико од свога потраживања, колико губи по нагоди. Ну ако и није овом банском наредбом уведена нека нарочита новотарија, то је она ипак преинака наређења Хрватског стечајног закона, а тиме што је банска наредба проширена финансијским законом и на целу Краљевину, дакле и на подручје законодаства бивше Краљевне Србије, то је банска наредба била и преинака неких наређења српског стецишног закона, који и данас вреди на територији бивше Краљевине Србије. И пошто су законодавним путем уследиле ове преинаке српског стецишног закона, то је само по себи разумљиво, да су норме о поступку нагоде ван стечаја, док су биле на снази на подручју бивше Краљевине Србије, постале и биле саставни део и српског стецишног закона. И ове норме могу, да се тумаче само у савезу са нормама стецишног закона. Норме стецишног закона треба да се примењују и у нагодбеном поступку ван стечаја ако нема нарочито противних наређења у банској наредби. То је нарочито унешен у § 32. ал. 2. банске наредбе која каже, да се имаду, није ли у овој наредби што друго одређено у погледу права појединих поверилаца, сходно примењивати наређења стечајног закона. Из свега наведеног следи, да законодавцу код стварања закона о принудној нагоди није била намера, да прикраћује и оштећује повериоце у њиховим приватноправним интересима. Није му била намера, да ствара нешто посебног и одвојеног од постојећег стечајног закона. У погледу права појединих поверилаца имаду да важе наређења стечај-