Branič

Страна 108

.БРАНИЧ'

Број 6

није давало законодавно тело као што је се томе надало, већ влада п}.тем уредаба, наредаба и расписа и то на тако један незгодан начин, да су по једној истој ствари уредбе и правила доношена готово сваког петог дана укидајући једно лруго и замењујући све новим и новим, услед чега су биле наступиле такве пометње, да је правни саобраћај усред таквог и иначе несређеног стања, постајао готово немогућ. То законодавство, названо „уредбеним" законодавством владало је три до четири године, и сав хаос који је био наступио у делокупној државној управи. био је поред иначе тешког привредног и социјалног стања, поглавито његова заслуга. То уредбено законодавство било је одиста такво да је више кочило ток државног живота но што га је развијало. Честе промене тих уредаба, правила и расписа, њихово укидање, њихове измене и допуне, начинило је правни саобраћај немогућим и несигурним тако, да се убрзо показалб, да је овакво „управно" законодавство, стварано на брзу куру, без ширих погледа и без озбиљније замисли, створило готово код целог света уверење о правној несигурности и безначајности таквог једног законодавства. На срећу, време овог уредбеног законодавства је прошло, али је његов штетан утицај ипак остао и после промулгације Видовданског Устава, који је већ сам по себи имао да раскрсти са дотадањим стањем ствари и да донесе повратак законитости. Навике су ° тале тако чврсте, да су се оне наставиле

и после појаве Видовданског Устава. Јер на место овог уредбеног законодавства, дошло је сумарно законодавство путем финансијских закона, које не само да није ослабило већ на против хвата све чвршћег корена. Финансијски закони за иоследњих пет до шест година, пуни су разних одредаба и прописа у циљу реформе по свима гранама администрације. Исти прекори и приговори, који су упућивани оном уредбеном законодавству могу се применити и на ово законодавство путем финансијских закона после Устава. Зато се у последње време осећа велико негодовање противу оваквог начина стварања нових закона, услед чега је поново створена доста велика правна несигурност и губитак вере у постојећи правни поредак. На пр. закон о Државном Савету и Управним Судовима, закон о Главној Контроли, закон о чиновницима и још многи други, да споменемо само најважније, у сваком финансијском закону, претрпели су било измене и допуне, било укидање извесних одредаба, било тумачење постојећих одредаба и т. д., тако да у последње време нико није сигуран какав је управо његов положај по закону, јер ако је једне године регулисан на један начин, друге године биће регулисан на други и т. д. Управна власт је сигурна, да све законске одредбе које јој нису у вољи ма их каквих разлога, може изменити или просто укинути једним кратким путем, а то је путем финансијских закона. (Свршиће се).

КРАЂ4 И ЊЕНЕ ВРСТЕ ПО ОПШТЕМ КАЗНЕНОМ ЗАКОНИКУ ВИТОР Д. КРСТИЋ КМЕТ-ПРАВНИК БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ

II. Законодавац је поделио крађе на: просте, опасне и иступне. Средину између простих и опасних крађа чине квалификоване крађе. Оне су у ствари просте крађе, али су учињене под околностима, које их отежавају, али их не чине опасним. Такве су крађе које су учињене у зградама које су за службу божију опредељене; које су учињене за време забуне или из јавних збирки, или када су покрађени предмети које људи, уздајући се у јавну сигурност, у пољу без чувара држе или када је крађа учињена на јавним путевима итд. Ову поделу на просте, опасне и иступне крађе, законодавац је извршио с обзиром на вредност украдене ствари; с об-

зиром на вредност коју ствар има за свога сопственика, на време и место када је и где је крађа извршена, под околностима у којима је извршена и с погледом на самога учиниоца крађе. Просте крађе. Просте су крађе оне крађе чија внедност износи преко две стотине динара, изузимајући крађу стоке и земљоделскога ачата, ако нису учињене под околностима које се траже за опасне и квалификоване крађе. У науци се напада одређивање вредности за поделу крађа. Тако се наводи да крадљивац може не знати објективну вредност ствари или може мисдити да ствар има мању вред-