Branič

Број 6,

,Б Р Л Н И Ч"

Страна 109

ност. У пракси одређивање вредности може чинити тешкоће, нарочито када се врадност украђених ствари које се вештацима не могу показати што их је крадљивац отуђио, одређује описивањем и, при најбољој савести вештаци, немајући украђену ствар пред собом, могу јој одредити погрешну вредност. А несавесношћу у одређивању вредности украђене ствари могу се чинити злоупотребе на штету правосуђа и правде. Јер од оцене вештака, да ли ће украђена ствар вредети 200 динара или мање од те суме, (Уреабом о убрзању рада код судских и полицијских власти од 1921. год. порески и чаршијски грошеви претворени су у динаре, и то порески грош у два а чаршијски у један динар). Према томе, код свих оних кривичних деаа, чија квалификација зависи од вредности, где треба грошевску вредност замењивати динарском, зависи хоће ли крадљивац одговарати за преступну или иступну кривицу, што није свеједно за крадљивца по правним последицама које повтгчи преступ на крађа, јер она је много тежа по кривца од иступне. Проста крађа повдачи и споредну казну губитка грађанске части, а иступна крађа не, и код просте крађе казни се и покушај, а код иступне не. Законодавац предвиђа просте крађе у §§ 221, 221 а и 2216. § 221. гласи: „просте крађе у вредности преко 200 динара (до измене 200 гроша чаршијских), изузимајући крађу стоке и земљоделскога алета, па било само једна крађа, или да више крађа у скупу ову вредност износе; а при поврату просте крађе, које износе вредност мању од 200 динара (раније 200 гроша) али више од 10,динара (раније 10 гроша чаршијских), да се казне затвором од једнога месеца до пет година поред губитка грађанске части. И покужај се овде казни." Исто тако као што законодавац казни једну просту крађу, чим је вредност украђене ствари већа од 200 динара, као престепну, исто тако казни и више крађа испод 200 динара, само ако би оне у скупу износиле преко 200,— динара. Законодавац гледа у неколико мањих крађа иступних — јаку иоквареност учиниочеву и сматра да је његова поквареност и противправна воља равна покварености и противправној вољи онога који је извршио једну

крађу, чија вредност износи преко 200,динара. Иначе би се могло десити, да крадљивац изврши један низ иступних крађа а да у најгорем случају буде кажњен највише са 30 дана, па ни у поврату не би могао бити више кажњен од 30 дана према § 324. каз. зак., под предпоставком да у поврату вредност крађе не прелази 10,— динара (раније 10 гроћи чаршијских). За поврат законодавац тражи много мању вредност украђене ствари, јер се у поврату манифестује јача поквареност и против правна воља кривчева, та га за то законодавац и казни строже. § 221 а гласи: „Крађа стоке и земљоделслога ааата, па било да само једна крађа или више крађа у скупу износе вредност већу од сто динара (раније сто гроша) а мање од 200 динара (раније 200 гроша чаршијских) као и при поврату, које износе вредност мању од 100,— динара (раније 100 гроша) а већу од 10,— динара (раније 10 гроша чаршијских), да се као проста казни затвором од 6 месеци до 5 година. Покушај да се и овде казни," Из упоређења § 221 а и 221 види се да је законодавац јаче заштитио крађу стоке и земљоделскога алата од других ствари, јер за вредност украђене стоке и земљоделскога алата ттражи више од сто динара а мање од 200, ако није случај поврата, па да буде проста крађа, док за крађу других ствари тражи више од 200,динара, ако није случај поврата, па да буде преступна крађа. Осим тога и минимална казна код крађе стоке и земљоделскога алата већа је од минимума крађе осталих ствари. То је законодавац учинио зато, што наш сеоски свет живи од стоке и од свога алата, и што му их је било тешко, у случају крађе, понова набавити. § 2216 гласи: „Као крађа се сматра и то, кад ко туђу електричну струју одводи из туђега притежања, у намери да је противзаконо себи присвоји, и кривац ће се ако је врелност украдене струје онолика колика се за крађе из § 221 прелвиђа казнити затвовом до две године." Овај је параграф додат законом о изменама и допунама од 13. маја 1902. године. Тада је преовладало мишљење да је и електрична струја ствар по § 182. грађ. зак., и да она као покретна ствар може бити предмет крађе.

СУДСКА И АДМИНИСТРАТИВНА ПРАКСА

Девојачко уживање, издржање, снабдевање као лична службеност и терет је на имању и пристојно удомљење по постојећем оби- на коме постоји. чају из § 397. грађ. зак. је стварно право Надежда и .Јелка, у тужби поднетој Не-