Branič

Број .7.

.Б Р А Н И Ч*

Страна 127

с!а зе га зигђуапје кгЈШ!паШе1а тогаји иро1геђ1јауаИ пајјаса 5ге51уа. Кагите 5е (1а 5е као 1акуо 5геб(уо Јта 5та1гаН 1 5тг1па кагпа, га који сЗак1е па1а2Јт с!а је пе 1геђа икпшИ. §1о бе Исе 5ато§а паапа јгугбепја 5тг1пе кагпе, 1 и 1от ро§1ес!и па1а2Јт сЗа 1геђа 0б1аИ рп заЈабпјЈт пасјпјта. N8 1оте 51апо\'151и б1ој1т 5 ођгЈгот па копгегуа^гат пазе^а 5Уе )а, коЈ1 бе ос1аупо ротјпо 5а Ит 1 ро!рипо 5е пауј^ао па роб1ојеа паст јгугбепја кагпе. Ако 5е јрак пабје, сЈа 5е 1 и оуоте ро§1ес1и кеђа с1а бргоуесЈе јес11П51уо и се1ој Оггауј, пека 1о ђиде. 8ато је пебитпјјуо, с1а се 1о ЈгЈбкЈуаИ 12Уебпе ро!гебе и 5ћуа1апј1та_^рр5а. Ма сЗа је па рг1тег уебапје с! онек1е ћи татје ос1 5тг1пе кагпе б1ге1јапјет, јрак се уебапје и отт кгајеујта §с1е је с1о зас! роб1оја1а 5тг1па кагпа б1ге1јапјет ђШ бћуасепо и та51 као јгуебпа уеса пергаусЈа 1 песоуеспоз!, 1е се пезитпјјуо па1С1 па ипи1га5пјј геуо11 кос1 1о§ 5уе1а. На1агесх с1ак1е с1а 1геђа сЗа 5е об1апе ргј 5а(Забпјет б1апји и ро§1е<1и пас!па јгугбепја 5тг1пе

кагпе, Јтат па кгаји оуо^а парјба с1а ис1пЈт Ј05 јесЗпи рг1те(1ђи. Та рг1тес1ђа о(1по51 5е па јаупоб! Ј2Уг§епја 5тг1пШ кагт кос1 па5. Ро51ојј ргакба с1а бе бтг1пе кагпе Јгугбији ргес! уеПкЈт ђгојет 5уе1а. Сак 1та §1е(1Ј51а, ро којјта оуако јаупо јгугбепје (1ејб1уије уг1о коП5по. АН ја па1а21т, с1а 5е јтаји (1а о(1ђасе 1акуа ^1е(Н51а. Јег ргауа бугћа зтг1пе кагпе шје и 1оте, (1а 5е опа јаупо 12УГ51, уес је(Ппо и 1оте, с1а 5е 12 (јги§1уа ик1оп1 буакј окогеП пагизПас јаупо^ тЈга 1 ђегђеЈпобН. бато 12угбепје бтг1пе кагпе ргес! табата тоге (1опек1е 1таП (1ођго§а с1ејб1уа аН тоге Гб1о 1ако, ј 1о тпо^о ујбе — с1а (Јејб1уије 1 уг1о пероуо1јпо, гагујјајиа, Јгте(1ји о51а1о§а, 1 буе гфауе ЈпбНпИе пјШоуе. 2а1о б1ој1т па §1е(П51и, да пе ђ1 1геђа1о с1а 5е и ђи(1исе 5тг1пе кагпе \г \х5ији и рипој јаупобН а ргес! табот §1ес1а1аса. Уаза М. 1*агагеујс, пасе1пјк М1пЈ5<агз1уа Ши1га8пјјћ Ое1а и репгЈјЈ; игебпјк .РоНсЈје".

ЈЕДНА НЕПРАВИЛНА И НЕЗАКОНИТА ПРАКСА ГЛАВНЕ КОНТРОЛЕ

Ог. ДАНИЈ10 Ј. ДАНИЋ СЕКРЕТАР КАСАЦИОНОГ СУДА (Свршетак).

Али и поред овог сумарног законодавства, законодавства путем финансијских закона, влзда је у последње време опет почела да се у неколико враћа старим навикама: владању уредбама. 1 ) Тумачећи широко чл. 94 Устава, влада почиње мање више о свима предметима да доноси уредбе. Чак ни т. зв. законодавна материја није од тога поштеђена; чл. 235. и 236. финансијског закона за 1927—28. г. за ово су врло карактеристични, о чему смо раније ми већ писали у доле наведеном чланку. Овај начин постепеног нестанка законитости, који се овако спроводи од стране управне власти, поред осталих последица који он има на стабилност правног поретка и сигурност правног саобраћаја, нма једну тешку иоследицу која је од утицаја и на сам рад нижих управних власти, као и на сама схватања Државног Савета и Главне Контроле, а која се састоји у томе, да су и ове власти, због оваквог начина рада у законодавству дошле до уверења о арбитрарном карактеру оваквог су-

] ) В. о томе наш рад у Архиву за правне и друштвене науке, књ, XIV, св. 5. „Законодавна овлашћења из финансијских закона,* и наш рад у Браничу „Одредбе о уредбама по Видовданском Уставу, год. XII, бр. 5.

марног законодавства, и почињу да га примењују веома несигурно, и што је још најгоре у целој овој ствари, и сама примена закона донегих редовним путем,по редовној законодавној процедури, није поштеђена од оваквих схватања. Ако се упитамо, шта је овоме један од главних разлога, мораћемо утврдити, да је то једно наслеђено психолошко расположење које је укорењено нарочито код управних власти још од 1918. год., које и данас траје ма да су прилике у неколико измењене. То је у осгалом један од најбољих доказа, колико онај ранији начин рада помоћу уредбеног законодавства има штетних утицаја и на данашње прилике. Овога пута у смислу ових расматрања, мислимо нарочито на једну праксу Главне Контроле као тужилачког органа пред Државним Саветом у циљу заштите законитости и државних интереса, која је карактеристична за ово што смо напред изнели. Ево дакле у чему је ствар. По чл. 21. Закона о Државном Савету и Управним Судовима, постоји начело, да се у циљу заштите законитости и јавног интереса, могу као тужиоци пред управним судовима и Државним Саветом јављати нарочито одређени органи државне власти, и то противу одлука нижих