Branič

Страна 164

,Б Р А Н И Ч"

Број 9.

ђену осуду на злочинце у поврату или на учиониде тешких деликата, или би је ваљало упоравити и на деликвенте у поврату код мањих деликата? Ја мислим, да је прва алтернатива боља и да учиниоци мањих деликата не би смјели бити подвргнути продуженој казни, ако њихово владање не доказује, да су дегенерисани. 2. До које доби би судови имали да буду овлашћени изрицати неодређене казни? Мени се чини, да је доба од 35 година, коју су узеле неке америчке државе, превисоко узета (најпаче за први пут) и да би ова казна имала бити ограничена на лица до 25. године или највише до 30. године. Овај је систем неподесан за старе зликовце, који су прошли доб, у којој човјек може да оздрави. 3. Узевши, да закон фиксира максимум казне слободе, да ли би требало да закон или осуда постави и минимум? Ја нагињем негативном одговору на ово питање. Минимум казне завађа нас на мишљење, да се ради о реалној и ефективној казни тако, да се све оно што прелази минимум приказује као неправедни вишак, тесе на тај начин извргавамо погибељи, да изгубимо све предности овога система. 4. Власт, која ће бити овлашћена да дозволи отпуштање на слободу, мора бити точно наведена. Хоће ли то бити казнионички одбор, равнатељ завода или друга која власт неодвисна од њих, и у овом случају, каква има да јој буде природа? Ја мислим, да би најбоља власт за то била мали одбор искусних људи, који би били именовани за цијелу земљу и који би посветили овом послу све своје вријеме, јер се само од овак-

вога одбора могу очекивати искусне и једноличне методе. Закључујући, желим свом енергијом нагласити важност начина поступка, да се кажњеник придигне умно, морално и физички. У својој књизи „Ришзћтеп! апс! Ке{огтаћоп" поставља Ог. Шпез снажно ово питање: „Неодређена казна, каже он, ставља у руке преданога и компетентнога директора полугу, која му је потребна, да сруши криминалност осуђенога, у колико се та криминалност срушити даде. То је само оруђе. Ово је оруђе без вриједности, ако се не раби, или ако долази у руке човјека, који незна с њиме баратати. Ово оруђе само по себи нема никакве реформаторске снаге; оно је непомична ствар. Реална моћ ексистује у реформаторским силама, које су пробуђене: рад, узгој и вјера. Ове силе, ако се ваљано упораве, произвести ће исти успјех код одређене и код неодређене казне; разлика јесте у томе, што се у другом случају затвореник не опире њиховој упорави, дапаче може се довести до тога, да их он сам на себи упоравља." Ако је могуће на ова питања наћи повољан одговор, ја држим, да је дошао моменат, у коме би се могло послужити са искуством полученим у овој земљи са упоравом система Борстал, потакнувши нови покрет на истим основама да бисмо могли наставити нашу борбу против злочинства не више искључиво са казном одређеног трајања, већ и с новим напором, да поправимо и реформишемо кривца у духу, који је надахњивао људе, прожете врућом скрби за човјечанство, штоно су прихватили и провели начело неодређене осуде.

АМКЕТА О 5МКТМОЈ КА2М") — М181ЈЕША Ш51Н РКАУМКА О МЈ2И05Т1 I О МСти 12УК5ЕША бМКТЖ КА2Ж —

СЈ паиа тпо§о газрга^1јапо рИапје о зтгспој кагт с!о1)По јо 8\пј пагосШ I аигеГап гпасај косГ паз ро~оос1от ргеГгезапја ргесИо^а кагпепо§ гакотка. Тај ргесИо^, кој1 је ргозао кгог зекаји I р1епит 2.акопос1агто^ ОсЊога МагосГпе 8кирШпе, а гаНт угасеп М1п1з(агз№и Рга^Ле, Ггаг^ао је ^еИко Мегезоуапје зо 1иајата пј1те запкаотзапип га шпо^а рИапја и оШазИ 1о%а гакотка. Јес1по ос1 пЏћ је I рИапје зтгГпс кагпе, с1је је гезепје, зазуип ројт1јгоо, с1ок(г1пагпо роЛеШо пазе ргаупШг'о. Оз1га кгШка кој1т је гпспап дгој пазШ ШјИг ргаутка ргоргаИо изуајапје ргесИогепе зтг1пе кагпе', I и ро^Ши оНта пјепе ргтепе I за-

тојЈ паапа пјепо^ жгзепја, родисШа је ГЈгеЛпШоо „Вгатс и -а с1а зооје з/ирсе о1с>ог1 јес1пој оћјекШпој I зггој апкеН, и којој Ш игеИ исезса ргаушск1 атогИеИ пазе гет1је, ргагчгкч ос1 гзкиз^а I з1гиспјаа. 1Ј 1оте сИји 1Јге<ЈтМ\<о зе одгаШо тпо^т и^Штт ргаутата 1г з^1ћ кгајеуа пазе о1аЛГШпе (ргојезогта шшегг1Ша, ^Шт зис11јата, а^окаИта I кпттаИзШкт зГгиспјасипа) за рИапјет: 1) Ла II зи и пасеШ га зтНпи кагпи, I, ако јези, га која кгшспа с1е1а с1а зе опа ргеЉиИ I и којет оМти с1а зе рптепјије, I 2) га кој1 зи паап 1гугзепја зтНпе кагпе I за кој1ћ гаг1о§а, Мпо§1 зи зе ^ес 1јиђагпо оАагуаИ I (Јоз1ауШ з\>оја

*) Кикор1зе 2а оуи апкећ! з1аи па аЉези §1аУпо§ игесЗшка сазорјза Цићогшга V. ЗМапоугса, Огадасеузка и1. 35,, Вео^гасЗ. ОЈ ј ^ оуоп 1гећа с1а зи §1о копсјгшјј.