Branič

Страна 194

„Б Р А Н И Ч"

Број 10. и 11.

је, §1о зе опа јаупо јгпсе, а 0б1еп1ас1ја пјепо^ 12УГбепја, које пета пх кос! сћи^ћ угз1а кагпа, га81аге1о је пазкЈје \г (1аупе рго81оз1Ј, које 1гећа НкуМ1га11. Каст 12Угзепја 1геђа с1а БиЈе пајћга 1 пај1ак §1, кој1 ђис!е паика ргопа§1а 1 1бки81уо ро1угс Ш о . 2а 8ас1, Аггт, с!а Б1 1о ђНо ротоси е1ек !г1спе з!гије. Уезапји озијјешка ргоИ\ г ап зат, јег ћ1 и па§е§а 8Уе1а ћисШо ибротепе па игабпе рпхоге уезапја пеУ1шћ га угете окирааје, а 1 1пасе је опо га па§ бУе! о<1уга1по. 1Ј уојбС1 1гећа га уојпе обисЈјетке и игет бт1б1и гасЗгхаИ б+ге1јапје, као с1б1;о уојшск1 паст ићцапја, а га 081а1е озиЈјешке Јгећа 1 и пјој и8УојН1 1бН пасјп 12Угзепја као 1 га орб4е озисЗјепЈке. Рг1т11е 1 1. (1. Цић. А. Оађ1с зис1. ђг!§а(1. фепега!, §1а1п1 висЈјја Уе1. Уој. 8ис1а.

XX. Ро уабој ге1Ј1 Ја зе 12јазшт ро рНапји, с!а Н и пазет поуот кагпепот гакошки 1геђа гасћгаН бтг1пи кагпи 111 пе, 12јау1јијет: Моје сЈи^о^оЛбпје 1бкиз1;уо, обпоуапо па розтакапји 2Јго1а пагосЈпо^, с!о\'е1о те је <Јо иуегепја, с!а је рптепа бтг!пе кагпе пигпа. 8тг1пи кагпи, као ро з\ г е 1езки, 1гећа рптепШ зато га иђ1з1уо 8 ргес!ит1б1јајет 1 иђ1з1уо и гагђо тб!уи. 1б1о 1ако, оуи кагпи 1гећа рг1теп1И 1 и б1исаји 12с1аје о1аЈгћ1пе, §1о бе ћсе 12Угзепја зтг1пе кагпе, ја <1г21т с!а је ђо1Ј1 паст б1ге1јапјет по уебапјет, јег кас! кг1уас ^иђј 21 уо 1, пека ^а ^иђј с1об1ојапви-епо, а пе бкоЈбкЈ. МН. Мпкоук, ргесЈзесЈшк Вео^гасЈзко^ Аре1астпо§ 8и<1а.

О ОРГАНИЗАЦИЈИ ГОРЊЕГ ДОМА С ПОГЛЕДОМ НА РЕВИЗИЈУ УСТАВА — Р01ЛТ1С1Ј5 —

У прошлим чланцима смо третирали питање о оправданости институције Горњег Дома и питање о врсти изборног начела, које би требало употребити приликом његовог формирања. Тада смо изнели и то, да и ако смо ми за институцију Горњег Дома, ипак зато смо стали на гледиште, да и за њега, што се његовог избора тиче, треба у начелу употребити исти изборни систем који важи и за Доњи Дом, Скупштину, а то је опште право гласа по начелу сразмерног представништва. И на Горњи Дом као саставни део парламента, одн. као део народног представништва, треба применити исте принципе, који су својствени модерној демократској држави. Али иако треба употребити исто изборно начело и за Горњи Дом као и за Скупштину, по нашем мишљењу питање се поставља, да ли би и Горњи Дом требало бирати непосредним гласањем, или на један такав начин, који би омогућио да се дође до бољег квалитета народних представника у Горњем Дому. Несумњиво је, да би за Горњи Дом требало усвојитн такав један систем, којим би се осигурао бар у неколико ако не потпуно, што бољи квалитет Горњег Дома. Зато смо се ми у прошлом чланку изјаснили за посредно т. зв. двостепено бирање, на начин какав је данас усвојен у Француској. За овај систем бирања одлучили смо се нарочито с погледом на функције, које Горњи Дом има у данашњој

држави, а што смо већ у ранијим излагањима изнели, Сада је на реду да видимо, како би требало организовати Горњи Дом код нас, под предпоставком, да се стање на гледиште на коме и ми стојимо, да би ову установу требало код нас завести у духу оних расматрања, која смо ми изнели у нашем првом чланку: О установи Горњег Дома с погледом на ревизију Устава. Организација Горњег Дома није у разним временимл била једна иста. У почетку, аристократска установа, Горњи Дом је био састављен само из представника високих друштвених редова, како у феудалној држави тако и у конституционалној у току XIX века. Тек у данашњој држави парламентарне демократије, Горњи Дом је изгубио карактер једне племићске и повлашћене скупштине и добио више демократски карактер, приступачан и способностима из ширих друштвених редова. Изузетак чини још само Енглеска, и ако парламентарна држава, но тај је изузетак врше формалне природе, пошто је последњом изборном реформом власт Горњег Дома доста осетно сужена с погледрм на власт комуна, поред тога, што Доњи Дом у питању буџета и државних финансија има последњу реч. Дакле иако је Горњи Дом у Енглеској по своме саставу још и данас једна племићска скупштина, ипак зато он је у складу са начелима модерне демократије,