Branič

Број 10. и 11.

„Б Р А Н И Ч"

Страна 195

пошто лордови ни на који начин нису повлашћени у погледу комуна. Кад се Енглеска остави за сада на страну у погледу организације Лордовског Дома. чија се организација објашњава историски, као једна вековна традиција, као мање више све политичке установе у Енглеској, организација Горњег Дома на континенту има у главном два основна типа с обзиром на то, да ли је Држава у питању монархија или република. Карактеристика Горњег Дсма у републикама јесте, да се он оснива потпуно на изборном начелу без обзира на то. да ли се избор његових чланова врши посредним или непосредним начином. Само у извесиим монархијама постоји један мешовит систем полуизборни полупостављен. У републикама је постигнуто начело, да и Горњи Дом буде израз народног учешћа у законодавним пословима, док је у монархијама дато у извесном смислу и учешће шефу извршне власти у погледу формирања овог високог законодавног и политичког органа, тако да је Горњи Дом у исто време израз не само народне воље аећ и воље државнога шефа. На тај начин хтео се дати и шефу извршне власти известан утицај на ток законодавних и политичких послова, поред тога, што шеф извршне власти, бар што се монархија тиче, има још и право законодавне санкције. Али и ако је све ово овако, ипак је потребно ради веће јасноће излагања начинити (НзИп^ио. На име, и у једном и другом случају, т. ј. било да се Горњи Дом формира, из чисто народних представника, било да је формиран оним мешовитим начином, као што је горе изложено, Горњи Дом у свакоме од тих случајева, подлежи начелима парламентаризма на коима почива данашња модерна држава, пошто је Горњи Дом саставни део парламента. И како је у парламентарном режиму Доњи Дом повлашћен, према Горњем Дому, ако не у законодавном погледу, а оно у погледу формирања политичке ситуације и парламентарне контроле над владом, пошто је влада у главном од њега зависна о. — разлика између ових сисгема у организацији Горњег Дома, не би практички била од велике важности. Оно што је овде од важности с погледом на разлику између ова два система, јесте улога Горњег Дома као политичког арбитра у случајевима сукоб;} и јаке заоштрености политичких група у Доњем Дому, као и у случају сукоба између домова. Ту би та разлика већ имала свога дејства, и на то се обично и мисли кад је реч о томе, који од ова два система треба завести у организацији Горњег Дома. Први систем је претежно изражен у ор! анизацији Францу-

ског Сената, а други у организацији Горњег Дома код монархија типа шпанско-румунског. Познато је, да су ове монархије задржале још извесне остатке ранијих монархија, оних пре појаве конституционализма, док су друге монархије типа италијанско белгиског напредније у овоме систему. Према томе, ни све монархије нису у потпуности усвојиле овај други систем, мешовити, како се и обично назива. На средини стоји монархија норвешког типа, која је у самој ствари једна република, у којој је шеф управне власти потпуно потчињен правном поретку, и у којој законодавно тело има надмоћност. Због тога, што се у извесним монархијама чине одступања у погледу организације Горњег Дома од принципа чистог народног представништва, код присталица левичарске демократије створило се уверење, да је у томе погледу једнодоман парламентирни систем надмоћнији од дводомног пошто се код једнодомног система више не поставља питање постављених чланова од стране шефа извршне власти, а поред осталих разлога које смо ми изнели у нашем ранијем, горе наведеном чланку. С погледом на то они и тврде, да Горњи Дом још ни до данас није прошао кроз све фазе демократског развитка као што је то случај са једнодомним скупштинама. С обзиром на све ово, што се тиче организације Горњег Дома код нас, ако се у опште прихвати идеја његове установе приликом будуће ревизије Устава, ми смо мишљења. да би требало усвојити не само начин бирања, већ и онакву његову организацију каква у Француској постоји. Што значи онакву организацију каква редовно постоји у републикама и у монархијама западне Европе? Као образац требало би узети организацију француског Сената, али са извесним модификацијама, Те би модификације имале бити следеће. Сви чланови Горњег Дома не би се бирали на један исти начин т. ј. већи део Горњег Дома могао би бити састављен од представника целога народа, који би били бирани на онај исти начин као и чланови скупштине, општим и једнаким гласањем по принципу сразмерног представништва. Само би то бирање, као што смо раније напоменули, бнло двостепено на онај исти начин како се бира француски Сенат. Али, како је потребно по нашем мишљењу, састав Горњег Дома извести не само с обзиром на политичке моменте већ и с обзиром на привредно-социјалне, то би један мали део Горњег Дома имао бити биран с погледом и на ово начело. Тај мањи део његов бирао би се по начелу сталешког