Branič
Страна 238
„Б Р А Н И Ч"
Број 12.
лица која живе ван места стец. суда сматра за свршено тек онога дана кад је оглас први пут у званичне новине стављен, — јер је ово наређење од важности само по питање о наступању правних последица отвореног стечаја, а не и по питање о кривици за неблаговремено пријављивање, и налази своју примену само под условом, да је поступак предвиђен у I. од. § 22. стец. пост. са којим чини једну целину, у ;шчелу правилно и потпуно обављен. Па како тај случај и овде стоји, јер се из примерака Службених Новина приложених у роч. белешци види, да је између штампања другог и трећег огласа прошло само 6. дана и кад поверилачка фирма тражи одређивање новог рока за пријаву, онда је било места примени § 55. ст. пост. и одређивању новог рока за пријаву потраживања. Саопштио ЈисЗех Јавна је продаја неуредна ако у огласу о продаји непокретног имања није имање у огласу означено у границама и по именима — називима граничних имања Љ. С. тужио је извршиоца јавне продаје његова непокрет. имања поред осталих разлога и за то, што у огласу о продаји, границе пописаног имања нису обележене суседним имањима по њиховом имену, нити означене до чијег службена пута, те се није знало, ко је требао да присуствује попису и да се изјасни о границама као граничар. Прв. суд в. Београда ценећи овај раздог нашао је: „да је овај навод неумесан јер се из огласа, који је према списку пописа састављен види, да су у попис узети парцелисани плацеви, који по бројевима иду један за другим, а који се граниче до имања М. Ј., службеног пута и имања дужника Љ. и да су граничари присуствовали попису и нису на исти чинили примедбе те није ни било потребно имање опширније описивати, јер су сви заинтересовани присуствовали премеру, и да је исти довољно јесан био, доказ је што су лицитирању присуствовали осам надметача". Решењем својим од 27. нов. 1926. Бр. 55643. одбио је тужиоца од тражења. Касац. Суд у II. одељењу примедбама од 24. Јануара 1927. Бр. 534. поништио је ово решење са разлога: „По III. од. § 477. гр. с. п. у огласу јавне продаје, границе непокретног имања које се продаје морају бири означене суседним имањима и то не само по имену његових сопственика и метрима у свакој страни, већ и по имену суседних имања.
Па како се из примерка Службених Новина види, да у оштампаним огласима границе ни једне од парцела непокретног имања, које је било предмет ове јавне продаје, нису означене и по имену суседних имања, како се то у наведеном зак. пропису и тражи за важност и уредност огласа, — то онда ни првост. суд није могао узети, да је спорна продаја уредна, нити ју је могао својим решењем оснажити, јер не испуњава све законске услове, већ је био дужан, да ту јавну продају као неуредну у смислу § 501. тач. 1. у вези §§ 506. и 509. гр-с-а. уништи. Мањина снажи решење. Саопштио Јис1ех У случајевима презадужености масе умрлнх лица, надлежан је неспор. дела судија да питање презадужености масе умрлих лица предходно сам са наследницима и пријављеним повериоцима расправи, па у случају презадужености упути надлежном редовном суду... Г. С. адв. представио је суду, да пок. В. Н. дугује фирми Д. 3. чији је он пуномоћник, суму од 2843.65 динара по меницама, а њему по особеном осудном решењу 1620 динара. Дужник је умро и наследница је без пописа његова жена К. О овоме за доказ поднео је К. изјаву, коју је учинила код судије за неспорна дела. На основу т. 4. § 3. стец. пост. молио је суд да над имовином пок. В. односно над имовином његове наследнице К. отвори стечај. Првостепеми Суд решењем својим бр. 32444 одбио је молиоца од тражења, као неумесног и недоказаног, и то са ових разлога: „Из поднетих меница у овереном препису, као и извршног осудног решења овога суда, види се, да је пок. В. у обавези према потражиоцу стечаја и његовом властодавцу, а из саслушања поднетог у овереном препису под бр, 32074 види се, да код неспор. дела судије овога суда постоји маса пок. В. и да је се удова пок. В. на истом саслушању изјаснила да се наслеђе заоставштине прима без пописа. Према предњем обавезе пок. В. по смислу § 394. Грађ. Зак. могу прећи на другога, а у овом случају на удову К. по праву наслеђивања само онда када буду испуњени и сви услови прописани у чл. 51., 52., 81. и 82. Грађ. Зак., а према прописима чл. 102., 103., 104., 108. и 109. неспор. праеила у случајевама презадужења масеумрлих лица, надлежан је неспорних дела судија, да то питање као претходно расправи са наследницима и пријављеним повериоцима, па тек