Branič

Страна 36

Б Р А Н И Ч"

Број 2.

Апепациони Суд ценећи изјаву тужене Л. коју је она дала приликом вршења пописа њене нокретности на протоколу код поли цијске власти под бр. 11923, погрешно је нашао да ова њена изјава не садржи никакво признање, пошто није ни питана о спорном дугу. Оваква рцена Апелационог Суда једнострана је зато, што та изјава тужене Л. није доведена у везу са ранијом садржином протокоча из кога се види да је туженој Л. ире тога било достављено решење бр. 15497, којим јој је стављена забрана на покретносг а за обезбеду тога истог дуга. Из овог решења тачно се види какав је дуг т. ј. природа и величина обавезе, као и ко је поверитац, и, да је тужена Л. тек по пријему тога решења дата горњу изјаву код полицијске власти, у којој изјави није ни порицала постојање тога дуга, но је изјавила да готових новаца нема да тај дуг исплати, те је Суд, с обзиром на све ово, требао да оцени поменуту изјаву тужене Л., па да своју одлуку донесе. Београдски Апетациони Суд није усвојио ове примедбе и дао противразлоге бр. 3430. Спорна признаница нити је написана, ни потписана, нити пак одостоверена надлежном влашћу. Према томе, она не испуњава ни један од услова предвиђених у поменутом законском пропису и као таква она не може да буде доказ обавезе тужене Л. Изјава, пак, тужене Л., коју је она дала приликом вршења пописа њене покретности на протоколу код Начелника Среза Параћинског под бр. 11922 не може се узети да садржи чисто и јасно, нити пак прећутно признање спорног дуга, јер ово признање не одговара наређењу § 180. грађ. суд. пост. по ком је пропису потребно да би се једно дело или наводи парничара сматрало да је признањем доказано, да је то признање учињено у парници и пред судом. Међутим поменута изјава нити је учињена у парници, нити пред судом, већ је учињена поводом предаје решења Првостепеног Суда бр. 15497, а на протоколу код полицијске власти под бр. 11922, те с тога овај протокол не може бити доказ о томе, да је тужена Л. признала дуг, већ само доказ о томе, да јој је поменуто решење предато. Исто тако не може се узети, да је овом изјавом тужена Л. заснована облигација по § 192. грађ. суд. пост. јер, у њеној речи, датој на поменутом протоколу, нема ни то колики је дуг, нити коме се дугује, а нема ни то из чега дуг произилази, а кад овога нема, онда ту нема ни облигације — § 191. грађ. суд. пост. Најзад из старе признанице

види се да су парничари хтели да заснују један уговорни однос, али да гз по закону нису сачинили. Касациони Суд у својој Општој Седници од 16. августа 1926. год. бр 4 6177 нашао је да стоје примедбе његовог II. оделења, а противразлоге је одбацио. Стога је Београдски Апелациони Суд понова расмотрио сва акта спора и пресудом својом од 23. августа 1926. год. бр. 4954 одобрио пресуду Првостепеног Суда. Д, Д. Бранковић, судија Кад се из акта тражења забране види да тај акт носи млађи број од решења којим је дужнику отворен стечај, и кад се из одлуке на томе акту види, да је тек поводом тог тражења обезбеђења дужник саслушаван у смислу § § 143. и 144. стец. пост., онда је тиме утврђено да у време тражења обезбеђења није било стечаја над дужниковом имовином, већ је то тражење изазвало отварање стечаја. С тога је Суд дужан да у таквом случају одобри обезбеђење, јер је у § 24. стец. пост. наведено, да, тек од часа како је Суд решио да се стечај отвори, нема места обезбеђењу. Актом својим Бр, 21726 од 26. априла 1926. год. пуномоћник X. Е. Б. тражио је да се одобри забрана на покретност дужника А. Е. за обезбеду 500.000 дин. меничног дуга са припадајућим интересом и трошковима. За доказ свога потраживања молилац је поднео меницу у потврђеном препису. Београдски Првостепени Трговачки Суд решењем својим од истог дана Бр. 21726 одбио тражење пуномоћника X. Е. Б. са овом мотивацијом: „Испуњењем захтева прописа § § 377. и 378. грађ. суд. пост., а узимајући у обзир тач. 1. § 399. грађ. суд. пост., поверилац је доказао обавезност тражбине. Међутим, по гласу § 24. стец. пост. од онога часа, када је Суд решио да се отвори стециште, презадуженом се одузима управљање добара, нити интабулацији или прибележју на његова добра, као ни залози, ни забрани, ни обустави, може бити места. Па када се из извештаја писара стечајног одељења овога Суда на актима тражења забране Бр. 21726 види, да је над целокупном имовином презадуженога А. Е. отворен стечај 26. априла о. г. под Бр. 21726, Суд је нашао: Да право залоге на покретност дужника поверилац стиче од онога дана кад је обезбеђење захтевао — § 381. грађ. суд. пост., док то право губи онога часа, када је