Branič

Страна 66

„Б Р А Н И Ч"

Број 4.

БогБе 12те<1и иуо1а 1 зтгН, ра та 1о БИо 1 и 81апји опезуебсепобИ, тисепје је. Тако је, с!ак1е, и погта1шт 81исајеУ1та. АН пат рг1роуес1аји с1а је БНо с!оз1а ргШка, §с1е је 1а осајпа ђогђа 12те (1и 21Уо(;а 1 8тгИ 1гаја1а тпо^о сЗиге. Тако пат зе рот1пје бЈисај кас1 је бтг1 паб1ирНа 1ек роз1е 45 тти1а! ЈеЈап с1ги^ј јас!шк У1810 је о иге1и 25 т1пи1а, а кас1 је зкти!; згсе ти је киса1о јоз рипа 3 за1а! УеНк1 је 1ек пебгесшк ђш опај озис!ешк, ко^а зи зктиН ба уе§а1а роз1е 12 тти1а, а кој1 је итго 1ек роз1е 24 за1а 1 1:о ос1 р1испе 1п{ексјје! То је ђПо иб1ес1 1ој*а, в1о зи кгирпе уга1пе г1егве зргесНе ро^рипо 81егапје кгушћ зис!оуа. Ргес! оуакујт §гого1ата §иђ1 зе 1с1еја о ћитапозИ. Како 12 оу!ћ пе геЉћ б1исајеуа, 1ако 1 12 опШ »погта1шћ«, у1сћ зе с1а 8тг1; уебапјет тје дгга, п1је ђег тисепја, ра с1ак1е п1је ћитапа. МеЈестзка паика П1Је и 81апји с1а оргаУс1а ро21Уапје пазЈћ гакопо1;уогаса. ^ата зе сјш с!а 8тг! рисапјет 12 уа!гепо§ огигја паз!ира ђгге. Ти 8е и тпо^о з1иса)еуа 12ђе^ауа опај перге(1у1(1епо Ји§1 1п1егуа1 12-

теЗи опебУезсеповИ 1 бтгН. Јоз зе ђгге 1 81§игп1Је соуек тоге ибтг!Ш е1ек!г1спот 8па^от, ротоси пае1ек1пбапе 81оћсе. Ти је 8Уакако сЈоуо1јпо бато пекоћко 1гепи1ака. Роге(1 12пеНћ гаг1о^а, 12^1ес1а пат, с1а бе иуо<1епји оуе поујпе кос1 паб рго1т 1 ор §1е пагос1по озесапје ргета оуот с1пи. бгђјпи је , та ђхо 1 г1остас, 1ак§е ро§1пиб ос1 кигбита пе^о ос! копорса. Кгог уекоуе 1 и гагтт рпћката бШгНо зе »ризкот 1 1јиИт ја1а^апот«, уг 1 о ге1ко копорсет. бата бћка уебапја ос1уга1па је, а и 8Уакот б1исаји ос!уга1шја о<1 б1ге1јапја. Рп б1ге1јапш т1 кпуса гаћто, кас1-ка<1 зе 1 1јиИто па пје^а. Уебапје пат 12а21Уа ос1уга1поб1. I бУе је 1о 1ако кас1 бе рге1роб!ау1 (1а зуака гас1пја и оуот сти 1та Ја 1есе пајуесот ђггјпот. Аћ §1а с1а гесето ако и 1от 12УГ §епји бтг1пе кагпе ђис!е пеитебпобИ, Ш пећа1а, ра, ко гпа, тогс1а пекас! 1 пегабро1огепја? буе 1е ш1бћ и1уг(1ији паб и иуегепји с1а бе, кас1 је гес о 12УГбепји бтг1пе кагпе, то^ао ЈгађгаИ паст ђ1а21Ј1, соуесшј!. Јег, рпгпаИ уа1ја с1а озис1ешк, 12^иђ1уз1 ргауо па 21 уо 1, 1та Јапаб ргауо, <1а и пасти којјт ти 8е 1ај 21 уо 1 осћтта 1гаг1 тИозгЛе, које ђ1 јесћпо то^ао ропеИ уеспот бисИјј.

ТЕШКОЋЕ ОКО ОБРАЗОВАЊА ИЗБРАНОГ СУДА СЛУЧАЈ ИЗ ПРАКСЕ КОД УПРАВНИХ ВЛАСТИ И УПРАВНИХ СУДОВА

МИЛАН КОНСТАНТИНОВИЋ АДВОКАТ

Дужност је свакога доброга судства да обезбеди тачну примену законских прописа као и то, да та примена буде што бржа, јер спора расправа штетна је готово исто толико као и рђава. Крајњи је циљ законодавства да омогући грађанима да са што мање материјалних издатака и губитака у времену, дођу до разрешења свога спорног тражења. Спорни случај који излажемо, а који је био на расправи код наших управних власти и управних судова, није задовољио ни први ни други услов. Излажући га имам намеру да укажем на учињене грешке од стране власти, које су својим радом припомогле да се успори расправа ове хитне ствари. Случај је у овоме. На основу изршног решења првостепеног суда које је донето по Уредби о убрзању рада код судских и иследних власти, Л. К. тражио је код надлежног среског поглавара да се образује избрани суд и изврши деоба оних предмета који су изложени у судскоме решењу, а за које је суд нашао да их тим путем треба поделити. Деобничари су код власти изабрали судије и заменике

али за председника избраног суда нису могли да се сложе. На позив среске власти изабране судије изабрале су председника и заменика и њихов избор пао је на оне личности, које су сами деобничари у првоме избраноме суду били предложили за судије, а који нису учествовали у првоме суђењу. (За деобу истих предмета судио је избрани суд, али је та пресуда поништена). По овоме среска је власт решењем образовала избрани суд, који је отпочео рад на деоби. По писменој представци једнога деобничара велики жуиан Подунавске Области упутио је писмо срескоме поглавару 19. маја 1926. Бр. 4337, којим је поништио решење о образовању избраног суда и обуставио даљи рад суда на деоби. Као главне разлоге за ово навео је: 1) Што је полициска власт тре^ала да постави прдседника избраноме суду и заменика, а не да их бирају изабране судије; 2) Што се избрани судија незадовољног деобничара није хтео да прими дужности, а његов заменик није био надлежан да врши овај посао око избора; 3) Што у диспозитиву решења није стављено шта има да се дели, већ је казато да је препмет деобе оно што је изложено у реферату решења; и 4) Да је поглавар требао решеше о образовању суда да саопшти леобничарима, Да се ова ствар не би одуговлачила и да бч припомогао што бржу расправу, потражилац деобе обратио се