Branič

Страна 88

.БРАНИЧ"

Број 5.

Човек не може бити предмет крађе, јер није ствар, али могу бити предмети крађе одвојени природни делови тела, на пр. коса и т. д. Тако исто предмет су крађе и вештачки делови тела, ако нису везани за тело. Вода, гасови, пара и друге течности када су у тућој државини могу бити предмет крађе. б. Покретна ствар. Ствар украђена мора бити, у опште, покретна. Она може бити и непокретна, али је крадљивац у циљу крађе мора учинити покретном. Да би било крађе тражи се, да ствар може променити место. Према томе, када се плод или непосечено дрвеће учини покретним, оно је предмет крађе. в. Туђа ствар — према својој ствари не може се извршити крађа. Ствар мора бити туђа па да будз крађа. Према томе, ствари које нису ничије или које сопственик напусти, не могу бити предмет крађе, јер нису ни у чијем притежању. Исто тако дивље зверје шумско, рој који се не гони за 24 часа и припитомљене животиње, како побегну испод наше власти и како природу дивљачине на себе узму, нису ничије и не могу бити предмет крађе. Рибе у води нису ничије, сем у случају када је дато право риболова неком на одређеном простору, те и на њима не може бити крађе. Али на дивљим животињама у зоолошким баштама и рибама у рибњацима постоји крађа, јер су оне тада у туђем притежању. На стварима које су изван саобраћаја, као и на стварима које по својој прнроди служе општој употреби свију и свакога „гез сошипеб огпша" и које се не дају ставити под искључиву власт појединаца, не може бити крађе. г. Туђе притежање. Шта се мисли под речју притежањем? Несумњиво несамосво-

јина или државина другога. Јер, ако би се под речју притежање схватила само својина или државина другога, онако како се државина схвата у законом смислу, онда би појам крађе био доведен у најуже границе. Ако би се за постојање дела крађе тражила државина онаква, какву јој дефиницију даје грађански законик т. ј. да је државина онда, када постоји „согриз е! аштиб (Зотјш", онда код детенције где нема „аштиз с1опнш-а", јер држалац држи ствар у туђе име, не би ои било крађе, што би било врло опасно по јавни ред и заштиту имовине. Ако би се речи притежање дао смисао својнне или државине онда не би могло бити крађе над стварима другога које се налазе код детета испод седам година или над ствари која се налази на пр. у Битољу. А, међутим, има крађе и уједном и у другом случају. У првом случају дете испод седам година, неспособно да заснује ма какав правни однос према ствари другога, има над ствари моћ располагања у ширем смислу, а у другом случају непостојање фактичкога односа према ствари не повлачи губитак стварног господарства — влаштине — над ствари. Према томе, под речју притежање разуме се моћ располагања у просмраном смислу, управо шсто стварно господарство. д. Противзаконо је присвајање када се врши без правног основа, нарочито без пристанка сопственика или притежатеља. Узимањем туђе ствари из тућег притежања, вређа се туђе право и ова се повреда чини против воље притежаоца. Крадљивацузимајући ствар, хоће да је има као своју и ако зна да је оно туђа и да му сопственик односно држалац није дозволио да је узме. (Наставиће се).

ШУАС КАО РКЕОМЕТ ОбТАУЕ ОК. АКбЕ^ М. С1ЈВШ5К1 АОУОКАТ

1Мес1 (Запабпје рпугесЈпе кпге, кас!а ш пајбоШшје «гас1апзке оБауеге пе ргигаји арзо1и1по 81§игпе ^агапс1је 18рипјепја, 8 јес!пе з1гапе, а з ски^е зкапе, ро пекас!, 1 с1а 1л зе рпкгДа ргекотегпа и^оуогепа копз! — зуе зе сезсе 1 сезсе ројау1јији и ргакзј з1исајеу1, кас1а зе и»о\'ог о 2ајти хаИјисије и 1огтх и^оуога о 0б4ау1, з1о роу1ас1 га гајторптса (и 1акуој Јогпп) и з1исаји пе1зр1а1е о гоки пе зато ^гасЈапзки, уес { кгтспи ос 1^ оуогпоз1 ро § 229. Кагп. 2акоп1ка. Ргета 1;оте о4 ВНпе је ј ргакЦспе 1 1ео-

пјзке угес1поз11 с1а ргета пазет ро/.Ш\-пот гакопос1аУб1;уи газто1пто ркапје о 1оте, <1а Н поуас као 1акау тоге б1игШ као ргес1те1. оз1ауе. ]Ча ргу1 ро^1ес1 оуо ркапје сак је 1 перојт1Ј1Уо: гаг ја, парг., пе то^и с1а оз^алат тоте рпја!е1ји па сиуапје гес1то 10.000'—■ сНпага? — пагаупо с1а то^и, 1о је ргУ1, тзИпк^УШ ос 1§ оуог ; т1 сето зе ро1;гис1Ш с!а и с!а1јет 1г1а§апји рокагето, Ја 1акау ос ^ оуог 1рак п1је 1асап. Е уо пазјћ гаг1о§а ;