Branič

Број 5.

„Б Р А Н И Ч"

Страна 87

За време Душаново, схватање кривичног права је другојачије; нека кривична дела не сматрају се више као ствар повређеног и окривљеног, већ као дела којима се вређа и руши јавни интерес и ред, које је држава позвана да штити. Ово се најбоље види из Душановог законика који многа кривична дела угрожава јавном казном. Тако на пр.: оцеубиство и детоубиство кажњава се смрћу спаљивањем ; обично хотично убиство кажњава се одсецањем обе руке, а нехотично новчаном глобом од 500 перпера; разбојништво се кажњавало вешањем, а за краћу крадљивац је кажњаван, ослепљењем. Заштита имовине, дакле, већ добија у ово време јаван карактер, јер је држава штити и, деликат против ње, крађу, кажњава тешком казном. Али су, ипак, и поред Душановог законика, многа кривична дела остала као „с1еПс1а рпуа!а", као ствар повређеног и окривљенога. Да се дође до увиђања јавне природе кривичнога права од значаја су били туђински утицаји. Утицај са запада, из Италије, долазио је преко Дубровника. Са југа је долазио из Византије. Овај се утицаЈ види по томе што и Душанов законик садржи исте казне, које се налазе у „Еклоги", која предвиђа казне: одсецање руку, спаљивање, одсецање глаае и т. д., које се налазе у Душановом законику. Утицаја је имала и Синтагма Матије Властара. И у њој је прописана за оцеубиство и детоубиство казна спаљивањем, која се налази и у Душановом законику. Пропашћу српске државе пропада и њено законодавство. На место с рпскога законодавства дошло је турско. Са пропашчу српске државе престало је да важи кривично право Душановог законика. По ослобођењу, први казнени законик саставио је Прота Матија Ненадовић, и он садржава „четрнаест, петнаест ли пунктова", како вели прота Матија и одобрен је од Скупштине.^У „пункту" 3. стоји: „ко украде јагње, прасе, коња тај да плати двоје и да се каштигује штаповима." Године 1807. издао је Карађорђе „Криминални Законик", који има 38 параграфа, од којих први 13 нису сачувани. У чл. 26. овога закона говори се о крађи и он гласи : „Ко би украо вола илн коња да плати добро пошто газда хоће и да прими у два јутра по 50 штапа; ко украде овцу или јагње, за једно двоје даде и 25 штапа (прими)". И законик проте Матеје и Карађорђев крађи дају најуже границе. Предмети су крађе : во, коњ, овца, прасе, јагње. Крађу других ствари не предвиђају зато, што се у то време, вероватно, на другим предметима крађе и нису вршиле.

Као што видимо у првим данима ослобођења и стварања наше државе кривично право добнја одређеније и јасније јавну природу, да, на послетку, у садањем казненом законику кривично право добије сасвим јасно и одређено јавну природу. Дефиниција крађе Дефиницију крађе наш казнени законик дао је у § 220. који гласи ! „Крадљивац је онај, који туђу покретну ствар из туђег притежања узме у намери да ;је противзаконо себи присвоји". Према томе, елементи су крађе: а. Телесна ствар. Опште је мишљење данас у науци да предмет крађе могу бити само покретне телесне ствари, које се јављају у саобраћају ма у ком облику. Према томе, тражбена права не могу бити предмет крађе, али исправе којима се констатују тражбена права премет су крађе. Може ли бити предмет крађе електрична струја ? До 1902. год. у нашој јурисдикцији мишљења о крађи електричне ссрује, као објекта крађе, иису била једнака. Поводом конкретних случајева општа седница Касационог Суда донела је одлуку, да је и крађа струје крађа и ако електрична струја није телесна ствар. Преовладало је мишљење, да под речју ствар не треба разумети ствар у њеном техничком смислу и да су само ствари престорно ограничени делови неслободне природе,већ да је ствар све оно што није човек нли није лице а на потребу човекову служи, какву дефиницију ствари даје § 182. грађ. закона. И тако је допуном од 13 маја 1902, године законодавац огласио као ствар и елеменат крађе и електричну струју (§221. Б. каз. зак.) У законодавсгву казненог 1 права и у науци није пречишћено питање о природи електричне струје. да ли је она покретна, телесна ствар и због тога ни пројекат нашег казненог законика и од 1910. и 1921/22. године није донео нарочиту одредбу о крађи струје. Пројекат од 1910. године у § 259. каже: „Под покретном ствари, у смислу овог законика, разуме се и електрична струја, парна као и свака друга сила (енергија)". Пројекат од 1921/22. године у § 307. код речи „електрична" није употребио „стру^а" него сила (енергија); иначе је текст исти са текстом у § 259. пројекта од 1910. године. Ми мислимо да је требало у оба пројекта унети нарочиту одредбу о крађи струје као што је то учинио садањи законик, пошто је и електрична струја по § 182. грађ. зак. ствар, чија је дефиниција најмеродавнија о појму ствари,