Branič

Страна 10

,,Б Р А Н И Ч"

Број 1 — 2

Судови нису везани ни уставом, ни уредбом, али су везани законом. Из овога опет не треба извести, да уставни прописи и уредбе стоје на равној нози у погледу њихове правне моћи. Кад судови претпостављају закон ус.таву, то не долази из оних истих разлога са којих претпостављају закон уредби, већ из сасвим других разлога који су у осталом познати, док међутим судови претпостављају закон уредби, као једну заповест државне власти од веће правне важности но што је уредба, јер је уредба увек подређена закону, Док судови морају да примене Устав у сваком оном случају ако је устав следовао за^ кону, по начелу да познији закон укида ранији, дотле уредбу ни у коме случају не могу применити ако је она противна закону, било да му је претходила било да му је следовала. Као што се из овога види, уредбе имају над собом двојаку контролу, с једне стране законодавну, с друге стране судску. Али ове две врсте контроле нису истог интензитета. Јер, док Народна Скупштина може уредбе да укине. и на тај начин да их сасвим уклони из реда правних прописа, и то једним својим једностраним актом, дотле судови могу само да им одрекну примену у конкретном случају. Они само за један тренутак обустављају примену уредбе али је зато не укидају. Она и даље остаје у целини један правни пропис у систему објективног права. Овом приликом потребно је напоменути, да по нашем позитивном праву ова двострука контрола не постоји над свима уредбама. По четвртом ставу чл. 94. у., Народна Скупштина, може ставити ван снаге делимице или у целини „ уредбе на основи законског овлашћења" , из чега следствено излази, да то не може да буде случај са уредбама које се издају по уставном овлашћењу, са уредбама за примену закона. Зашто је устав учинио ову разлику? Из Устава се то не види јасно али по нашем мишљењу изгледа да је ствар у овоме. Уредбе које се издају ради примене закона, оне у самој сгвари не представљају самосталне правне прописе. Оне се састоје у из-

вршавању и примени закона, дакле везане за законе који већ постоје. У случају да противрече законима, ради чије се примене и извршења издају, оне у конкретном случају неће бити примењене, пошто ће им судови тада одрећи примену. Међутим „уредбе на основи законског овлашћења", јесу такви правни прописи издани од управне власти, којима се уређују односи, што значи да оне могу бити самостални правни прописи, који се не везују ни за какав посгојећи закон осим за оно законско овлашћење на основу кога су издате. Сматрало се да овакве уредбе, које имају „законску снагу" т. ј. које уместу закона регулишу у целости једну извесну материју (разуме се по законодавном овлашћењу, јер оне и ако такве, остају и даље уредбе), треба да имају повећану контролу над собом, као акта која не издаје законодавна власт већ управна. Зато што је у овом последњем случају акција управне власти самосталнија, хтело се да се она веже за једну врсту јаче контроле но што би то била само судска контрола. Као интересантно питање у погледу уредаба по нашем Усгапу, остаје још и то да се утврди, што је хтео уставотворац са поделом уредаба, на уредбе „ради примене закона" и на уредбе, са законском снагом на основи законских овлашћења којима се „регулишу односи". То је питање интересантно због тога, што у томе погледу постоји несагласност писаца. Има писаца који мисле да је се тим хгела извести подела уредби на управне и правне. Прве би биле управне а друге правне. Док други узимају, да се то није хтело Уставом, већ да и једна и друга врста према приликама могу бити и правне и управне. Ми смо о овом питању већ писали у Браничу, и не желимо се више на њему задржавати. 1 )

х ) в. Бранич за 1927. г. чланак иод насловом „Одредбе о Уредбама ио Видовданском Уставу Исто тако в. и наш рад у Арх. за прав. и друштв. науке, књ. XIV бр. 5. „Законодавна овлашћења изфин. закона". В. и нашу студију под насловом „О уредбама" у Архиву за прав, и друштв. науке, књ. XVI., св. 2.

Погрешна смањивања царине — Данило В. Стефановић начелник царинске управе у пензији

Царина, као и остале порезе, у смислу чл. 115. Устава, установљава се законом. На тај начин се установљавају и аутономне и уговорне царине. Према томе, поступак у погледу установљавања царина у свему је исти као и код осталих закона, који се редовним

путем озакоњавају од стране законодавног тела. Исто тако, по правилу, врши се редовним прописаним начином и смањивање царине пугем законских измена, које ступају на снагу после озакоњавања и извршеног обнародовања. Изузетак од овога у погледу по-