Branič

Број 5

„Б Р А Н И Ч"

Страна 89

тички посао, а тек у другом реду и судски, то је верификација мандата подложна честс политичким консидерацијама са којима један судски посао^не може и не треба никакве везе да има. То јј разлог што је примена закона у овом случају неједнака и нестална. Али, у питању примене тач. 2. чл. 72. Устава односно тач. 2. чл. 13. изборног закона, Верификациони Одбор и скупштински пленум заузимали су у главном начелан став. По правилу, нико није постао члан Народне Скупштине у ужем смислу ове речи, ако није навршио 30 година. Питање је, кад један народни посланик треба да је навршио 30 година. Да ли иајдоцније оног тренутка кад подноси суду своју кандидациону листу? Или не сам дан избора? Или, најзад, на дан верификације његовог мандата од стране скупштинског пленума ? Члан 72. Устава односно чл. 13. изборног закона, по овом, на први поглед простом питању, не дају никакву одређену оријентацију. С тога ћемо ми покушати да објаснимо горње законске прописе. Пре свега, ови законски прописи садрже две потпуно одвојене ствари о томе: ко може бити изабран за народног посланика и о томе, који се услови од сваког посланика траже. Може нам се пребацити, да је овде по среди игра речи, али нам ово питање не растветљују ни Стенографске Белешке рада Уставног Одбора ни Стенографске Белешке Уставотворне Скупштине. нити доктринарни списи. Несигурна би оријентација з била скупштинска пракса по овом питању, док би најсигурнији пут био логично тумачење намере уставотворчеве односно законодавчеве коју је морао интимно имати и ако је није јавно изнео. Први став гласи : „За посланика у Народној Скупштини може бити изабран само онај, који има бирачко право, без обзира је ли уведен у бирачки списак". Према томе, не може бити изабран за народног посланика онај који нема бирачко право. Једини компентентан форум за оцену овог питања био би првостепени суд, који би, уз оцену других формалности приликом пријема и потврде кандидационе листе (чл. 33.—43. изборног закона) ценио и то: да ли појављени кандидат задовољава овај законски услов. Како то право суду није признато, то практично никаква власт данас не може да изврши горњи законски услов у датом случају испуњен у моменту кандидовања. Устав је имао намеру да спречи кандидовање лица која немају активно бирачко право. То према стању нашег законодавства није могуће учинити. Остаје дакле, да о испу-

њењу овог услона цени Народна Скупштина пошто једно лице на пр. немајући бирачко право (активно), постане народним послаником! Постиже се дакле оно, што Устав и закон изрично забрањују. Али теориско становиште које заузимамо у овом питању, не губи тиме ништа од своје важности, да кажемо тачности. Други став гласи : „Од сваког се посланика траже ови услови :... 2) да је навршио 30 година". Устав и закон не кажу да за посланика може бити изабран само онај који. .. је навршио 30 година; они само траже од народног посланика. .. да је навршио 30 година. Они значи претпостављају, да је једно лице постало народни посланик, јер иначе не би тражили тај услов — навршених 30 година — од народног посланика, већ од сваког лица које жели бити народни посланик. Народним послаником постаје се даном избора. То истина нигде не каже изрично Устав или који други закон, али они нигде томе противно не кажу. Разлога за наше мишљење налазимо у следећем: а) Чл. 88. Устава и чл. 108. Пословника Народне Скупштине дословно нормирају да „имунитетско право посланика настаје даном избора". Кад Уставотворац не би сматрао дан избора као меродаван у овом случају, зашто би признавао народним посланицима ово најважније право за вршење њихових функција? Значи да је народни посланик постао послаником са даном избора. б) Чл. 88. изборног ~ закона одређује да „народни посланици који не станују у месту где се држе седнице Народне Скупштине, добијају из државе благајне на име путног трошка за долазак и повратак путне трошкове које буде Скупштина одредила". Пословник је још афирмативнији. Његов чл. 113. гласи: „Сви чланови Народне Скупштине, имају право на бесплатну вожњу I класе на свима железничким возовима и државним повлашћеним бродовима за време док им траје мандат. Они имају право на накнаду учињених трошкова за путовање нриликом првог доласка на седнице Народне Скупштине и последњег повратка, као и трошкова за путовање приватним превозним средствима". Овај члан Пословника третира изабрате народне посланике без верификације мандата као и верификоване народне посланике, дакле сматра их посланицима од дана избора. в.) Чл. 1.—9. Пословника призната су неверификованим народним посланицима права и дужности које се не разликују од права и дужности верификованих посланика.