Branič

Страна 92

„Б Р А Н И Ч"

Број 5

случај у пракси, објашњено шта она тачно преставља сама за себе као исправа. Ако би требало тражити исту (или у опште ма какву) правну логику код форме есконтне листе, као што је то случај код самог меничног писмена, — онда би на пр. требало одбити сваку есконтну листу у којој означено име новчаног завода није у исто време означено и у самом тексту менице, јер без тога се не види веза између есконтне листе и менице у моменту кад суд досуђује по есконтној листи. Ако је тужилац новчани завод, та се веза између менице и есконтне листе још може и претпоставити, пошто тужба доказује да је меница у рукама завода по бланко

преносу. Али, ако је и завод, који је меницу есконтовао извршио бланко пренос на какво лице, онда се апсолутно не види та веза између есконтке листе и менице. Па ипак судови и по тим есконтним листама цосуђују интерес тако рећи предпостављајући: да је новчани завод означен на есконтној листи био један од индосаната, и да је сам индосман извршен имајући у виду и споредан менични уговор чији је доказ есконтна листа. Као што се види есконтна листа везана је за многе правне пресумције. Свака од тих пресумција је оборива (ргаезитрИо шп$ 1:ап1ит) т. ј. може се обарати и могу се против ње истицати одбране и ексцепције.

(Наставиће се) Упућивање на парницу по § 58. Стец. Поступка — Јов. Б. Мијушковић, судски писар —

Ако бранилац стецишне масе оспори тражбину извесног повериоца, приликом ликвидирања исте, да ли у том случају по § 58. Стец. Суд. Поступка треба суд решењем да упути повериоца да у редовном спору доказује то своје право — тражбину, или се има одмах продужити редован спор, сматрајући пријаву као тужбу? Ово питање није без своје правне важности. Оно се намеће у толико пре, што од једног или другог поступка у многоме зависи сам ток и брзина стецишног окончања. Није свеједно у стецишном поступању: да ли ће поверилац, чија је тражбина оспорена, бити решењем упућен да поведе редовну парницу, у одређеном року по извршности решења, или ће суд одмах, кад бранилац стецишне масе оспори тражбину — сматрајући пријаву за тужбу, а дату реч браниоца за одговор на тужбу — донети одлуку да се одреди рочиште и спор пресуди. Јер, ако се поверилац оспорене тражбине упути решењем на вођење редовног спора, у ком би доказивао своју тражбину, онда се у том случају иде на одуговлачење стецишног поступања; док у овом другом случају на против. Ми ћемо овде видети како је то предвиђено у § 58. Стец. Поступка и на којем од ова два гледишта стоји судска пракса и теорија. У колико нам је познато, наша судска пракса стоји на гледишту, да повериоца оспорене тражбине, треба у смислу § 58. нав. зак. упутити решењем да у одређеном року, по извршности решења, поведе ре-

дован спор, у коме би доказивао своју тражбину. 1 ) За овакво поступање изјашњава се, и то категорички, и г. Д-р Велизар Митровић, који у свом делу: „Стечајно Право с нарочитим освртом на српско законодавство" 2 ) каже дословице ово: „По непризнатим пак тражбинама суд ће донети решење: којим се дотични повериоци упућују, да до одређеног рока (у том судском решењу) поведу редован спор, у коме ће своју тражбину доказивати. 3 ) Према овоме г. Др. В. Митровић потпуно се слаже са нашом судском праксом, да по § 58. нав. зак. прописа повериоца оспорене тражбине треба упутити решењем да поведе редован спор, ради доказивања своје тражбине. Изгледа нам, да је по њему § 58. Стец. Поступка, у овом смислу, потпуно јасан, те није ни улазио у коментарисање истог. Овде је потребно видети: да ли се овакво поступање наше судске праксе и мишљење г, Др. В. Митровића противи § 58. навед. закона, који гласи: „...Суд је дужан сваку тужбу, 4 ) како њу прими,... рочиште одредити, на које ће му потражитељ и бранитељ

!) С. Ковачевић, Судска Пракса у 1926. год. страна 691. Одлука II. оделења Касац. Суда Бр. 1987. од 8. марта 1925. год. Поред тога код свију првостепених судова пракса је, да се повериоци оспорених тражбина упућују решењем на редовну парницу. 2 ) г. Др. Велизар Митровић: Стечајно Право, Прво издање 1926. год., стр. 213. 3 ) и 5 ) Курсив је наш. *) Законодавац овде изједначује пријаву у стечају са тужбом у редовном спору.