Branič

Страна 94

„Б Р А Н И Ч"

Број 5

У томе смислу прошла Управа поднела је и представку за пријем нашег Удружења у претходну комисију, која је имала да оснује Савез. Од тога времена до сада, овај је Савез основан и потпуно организован. У Савез су одмах ступили национа^ни Савези свих савезничких земаља, а једновремено су поднеле пријаве за пријем и адвокатске организације многих европских држава. На нашем пријему у Савез радио је за све време највише, ако не и искључиво, први потпредседник г. Љуб. В. Сстефановић. У томе циљу г. Стефановић је двапут одлазио у Париз о своме трошку, али је имао стално тешкоће, јер наше Удружење није у свему задовољавало постављене услове у правилима за пријем у Савез. Тако из ових правила се види, ако не изрично, а оно по набројеним условима које треба испунити, да ће се у Савез примати само адвокатски редови оних држава, које имају закон о адвокатима сличан француском и белгиском, као иницијаторима за образовање овога Савеза. Имајући то на уму прошла Управа је приликом своје пријаве за пријем поднела у прилогу извод главних одредаба пројекта закона о адвокатима, као много модернијег и приближнијег законима који владају у Француској и Белгији, чувајући се да пошаље превод нашег закона о јавним правозаступницима од 1865. год. по коме би сигурно били одбивени. — Том приликом Управа је изјавила да се овај пројекат има сматрати као наш закон о адвокатима пошто ће у најскоријем року бити примљен у Скупштини. Међутим, као што је свима познато, пројекат адвокатског закона је још увек остао само пројекат. Налазећи се пред оваквом ситуацијом, где је с једне стране претила опасност да због нашег закона будемо одбивени, јер се према стању у Парламенту није могло очекивати тако брзо изгласавање закона, а с друге стране сазнавши да има великих изгледа да у Савез буду примљени бугарски и маџарски адвокати, који по својим законима задовољавају услове предвиђене у правилима, г. Стефановић је решио да пснова оде у Париз када буде држана пленарна седница Савеза у нади, да ће успети да за нашу ствар придобије чланове пленума. Пленарна Седница Међународног Савеза имала је да се одржи у другој лоловини децембра и г. Стефановић је још почетком месеца посетио у Паризу свога пријатеља г. Луја Сарана, генералног секретара Међународног Савеза Адвоката, са којим је конферисао о пријему нашег Удружења у Савез.

Разлози које је том приликом г. Стефановић изнео, у прилог тези да треба да будемо и ми примљени, у главном су ови: 1) што задовољавамо услове предвиђене у статутима, изузев једне тачке, што још немамо у целој земљи основане адвокатске коморе, али ће и овај услов бити задовољен, јер ће закон о адвокатима, који предвиђа комору за целу земљу, бити ускоро изгласан; 2) што би било веома незгодно да у Савез уђу адвокатске организације оних земаља, које су последњег рата биле у непријатељству са Француском и Белгијом, као оснивачима овог Савеза, а да ми, као савезници будемо одбијени и 3) што је наше Удружење добијало неколико пута позиз другог Међународног Савеза Адвоката, основаног у Бечу, па је до сада увек одбијало прилажење томе Савезу, јер је Управа Удружења полагала на то да буде примљена у Савез, основан од пријатељских и савезничких земаља. Г. Саран је прихватио разлоге г. Стефановића и обећао му своју пуну потпору, али је предложио да г. Стефановић посети и белгијске адвокате у Савезу, за које је рекао да нису потпуно сагласни за наш пријем у Савез. После ове измене мисли са генералним секретаром, г. Стефановић је посетио председника француског националног савеза адвоката г. Жана Апелтона, угледног париског адвоката и професора Универзитета, и потпредседника истог Савеза г. Роданеа, који су у исто време и у Управи Међународног Савеза Адвоката, а загим је учинио посете и присутним представницима белгиске делегације, — У вођеним разговорима са њима он је успео да добије начелни пристанак да ће делегати Савеза прихватити дискусију по овоме питању на пленарној седници и да ће водити рачуна о овима разлозима, које им је он изнео у прилог нашег уласка у Савез. Г. Стефановић је код свих представника Међународног Савеза Адвоката "без разлике био лепо примљен. На следећој пленарној седници Савеза прво је решавано да седиште Савеза буде у Брислу, а да се у Паризу образује административно седиште Савеза. Затим је после других тачака узет у претрес предлог за пријем нашег Удружења у Савез и после дуже дискусије овај предлог је примљен. Тако је наше Удружење пуноправан члан Међународног Савеза Адвоката. На истој седници коначно су примљени у Савез: адвокатски редови Мађарске, Румуније и Бугарске. Уједно је решено да при-