Branič

Стран& 154

„Б Р А Н И Ч*

Врој 8 и 9

јавни чланови фирме, где сви одговарају солидарно и непосредно за све фирмине обавезе, како са имовином фирме тако и са целокупном својом осталом личном имовином. Командитна фирма је она, где су један или више ортака јавни чланови фирме и одговарају целокупном својом имовином у фирми и ван ње, а један или више ортака су тајни ортаци и одговарају само са уложеним или објављеним улогом. Код фирме јавног ортаклука морају бити објављени сви чланови ортаклука, али капитал не; код командитне фирме мора бити објављен јавни ортак без обзнане његовог капитала, а тајни командитни ортак не објављује се, већ само износ командитног капитала, Командитне фирме у место тајног ортака објављују његов улог. За означење командитног друштва при протоколисању командитне фирме додаје се имену јавног ортака додатак „к. д." или „командитно друштво"; али се у том случају мора означити и величина износа командитног капитала т. ј. оног улога, који улаже тајни ортак (односно тајни ортаци). Ако се не објави висина улога командитног ортака суд не сме дозволити да се дода имену фирме додатак „командитно друштво" или скраћено „к. д." Фирма јавног и командитног ортаклука по правилу не треба да буде стварна фирма, већ само физичка, јер један ортак мора бити јавни члан фирме, који ће за фирму одговарати целокупном својом имовином, својим именом и личношћу. С тога фирма јавног и мешовитог ортаклука треба да гласи на име физичког лица са додатком „и ко." или ,командитно друштво". Али у новије доба појављују се фирме јавних и командитних ортаклука, чији чланови нису физичка већ правна лица као акционарска друштва или друштва са ограниченом одговорношћу. Овакве фирме појављују се сада највише у виду командитног друштва, где је акционарско друштво јавни ортак, а физичка лица тајни ортаци. Ни теорија ни судска пракса нису сложне у овом питању, могу ли правна лица бити јавни ортаци и јавни чланови фирме код јавног или командитног ортаклука. Противници правних лица као јавних чланова фирме бране своје гледиште, да код личних једноособних и код ортачких фирми сопственици и јавни чланови одговарају својом особом за радње и обавезе фирме грађански и евентуално кривично и дају вредност фирми својим именом и гласом ; док код правних лица, као акционарских друштава и друштава са ограниченом одговорношћу, као јавни чланови одговарају само материјално својим капиталом. Браниоци гледишта да правна лица могу бити јавни чланови јавно ортачких и командитних фирми бране своје гледиште следећим разлозима: правна лица, као акционарска и друга друштва, имају исто право располагања, па зашто њима забранити ово право јавног чланства, кад материјално одговарају као и физичка лица. Код јавних или командитних ортаклука по смрти сваког јавног члана настаје велика тешкоћа у погледу продужења радње; а овако, када је јавни члан правно лице, искључене су ове тешкоће. По нашем трговачком закону и закону о радњама не би правна лица могла бити јавни чланови фирме код јавног и командитног ортаклука. С тога наши судови не би смели потврдити трговачку фирму, у којој би акционарско друштво или друштво са ограниченом одговорношћу били јавни чланови фирме. Да ли би законодавци требали да одобре правним лицима да буду јавни чланови фирме или не, зависи од питања, треба ли више обезбедити повериоце и у опште трећа лица а тиме и подићи трговачки углед, или имати пред очима слободу искоришћавања приватно правних интереса. Свакако да је у интересу не само трећих лица, већ и у интересу самог кредита трговачког реда, да јавни чланови јавно ортачких и командитних фирми буду само физичка лица, јер поред материјалне одговорности физичка лица пружају кривичну и моралну одговорност па и нарочити глас од економске вредности. Ако су код јавно ортачких и командитних фирми јавни чланови акционарска друштва, онда повериоци ортачких фирми не могу имати потребну контролу над таквим јавним ортаком, јер они не могу законим путем вршити потребну контролу над дотичним правним лицима нити подвргнути нужној одговорности управљаче дотичних друштава. С тога на случај да наш законодавац усвоји модерно гледиште у корист правних лица треба да он законом обезбеди трећа лица од изигравања законске одговорности. У новије доба акционарска друштва као таква отварају радње под командитном фирмом, у којој је акционарско друштво јавни ортак, да би избегла јавно полагање рачуна, плаћање велике порезе и велике наследне таксе стварних сопственика предузећа. Тајни командитни ортаклук је у случају, кад јавни командитни ортаклук не објави уговорени командитни улог, већ сопственик фирме закључи са командитним ортакомтајни командитни уговор. овом случају однос између ортака остаје непознат повериоцима и могу га ортаци раскинути по својој вољи без одговорности према повериоцима фирме.