Branič
Страна 16-
„Б Р А Н И Ч"
Број 8 и 9
решење првостепеног суда за округ београдски а са разлога: „Погрешни су разлози ожалбеног решења на којима је тај суд засновао своје нахо ђење о стварној ненадлежности за расправу тужбеног тражења. „Предвиђајући у § 46. трг. зак. да поред три врсте трговачких друштава (§ 22.), може бити и нарочити вид ортаклука на почесне шпекулације, трговачки законик је и даље у своме § 47. предвидео, да овај ортаклук треба да је закључен за један или више обртаја какве трговачке радње, што значи, да такав ортаклук за предмет свога пословања мора имати обављање једног и више трговачких послова, те због такве природе својих послова и сам ортаклук добија карактер трговачког друштва. „Па како по тач. 1. § 17. зак. о устројству трговачких судова послови за овај предмет могу имати само покретне ствари, док је у овом случају према наводима и тужби и речи тужилачке стране на белешци бр. 41517 спорни уговор имао за свој предмет куповину непокретног имања, — онда ни ортаклук, тим уговором закључен, нема својства трговачких друшгава, те због тога за расправу овога спора и није надлежан трговачки,већ редован првостепени суд." Првостепени суд за округ београдски усвојио је ове примедбе Касационог Суда, па упуштајући се у расбраву глазне ствари донео своју пресуду бр. 22728 на дан 14. јуна 1928. год. Из горњег случаја изводимо следеће закључке: Противно уобичајеној поакси, да по питањима надлежности, као претходним, решавају само два суда — првостепени и Касациони — у овом случају имамо мишљење три суда. Интересантно је подвући, да је неслагање у схватањима о надлежности по овом спору између Апелационог и Касационог Суда веома велико и неоспорно је начелне природе. Апелациони Суд стоји на стриктно законском становишту. Касациони Суд пак тумачи закон много либералније. По нашем нахођењу, становиште Касационог Суда изгледа нам ближе законској и практичној истини, јер ништа ортаке не спречава да закључе уговор о ортаклуку на почесне шпекулације и по предметима нетрговачке природе, у ком случају овај ортаклук не би потпадао под надлежност трговачког суда, већ редовног, првостепеног суда. У противном, не би правно могао постојати и овакав ортаклук на почесне шпекулације, а такву забрану наш закон не познаје. Видан О. Благојевић адвокат.
О покушају и нехату (једна интересантна пресуда нижег суда, прокритикована од Касационог Суда) Пресуда, коју овде објављујемо веома је интересантна како са мгтеријалне тако и са формалне стране. Задржавамо се на цитирању саме пресуде и аката. М. Б. оптужен је од полиц. вдасти за то: што је на дан 18. VII. 1927. год. нехотично ранио из пушке И. А. из С., чиме је учинио кривично дело из § 158. у в. § 41. и 44. к. з. Појединачни судија X. првостепеног суда ставља оптуженог М. под суд за дело из § 158. у в. § 41. к. з. — „нехатног покушајау биства". Доцније исти судија доноси и пресуду, Бр. 3737, од 13. 111. 1928. год., по овој кривици, чије ћу разлоге у целости цитирати, а који гласе: „Према изјави приватног тужиоца — повређеног, као и лекарском уверењу, стоји дело из § 158. у в. § 41. к. зак. Да је нехотични извршилацовога деча оптужени М.... стоји противу њега њргово јасно признање које се слаже са свима нађеним околносгима — § 225. к. с. п. Али како приватни тужилац не тужи оптуженога за ово дело, наводећи да је пушка била везана за узицу — конопче, које се, идући, прекинуло те пушка пала и од потреса пукла и њега обранила, то суд налази да у таквој радњи оптуженог М... нема кривичне намере, па ни кривичне одговорности према оптуженом, те с обзиром на олакшице: добро владање, признање и малолетство, §§ 58. и 59. т. 4. и 7. к. з. — то се на основу § 241. к. с. п. има да пусти испод суђења као невин.. г " Овако исто и диспозитив ове пресуде гласи, да се оптужени „пусти испод суђења као невин". По жалбама: браниоца оптуж. М., једног судског писара, и држав. тужиоца Касациони Суд је одлуком својом Бр. 4179. од 23. маја 1928. год. поништио је ову пресуду са ових разлогз: „1). Што је првостепени суд, противно правној логици и логици у опште, 2 нашао да у радњи оптуженог М.... можејстајати дело покушаја нехатног убиства. Нехат и умишљај, који се претпоставља код покушаја, потпуно се искључују —- односно умишљај искључује нехат. У конкретној радњи оптуженог,*М... може стајати само дело нехатне повреде и то: свршено дело, из § 180. ал. 1. казн. зак., које се казни само на тужбу прив. тужиоца са плаћањем таксе у напред. Па како при-
1 и 2 Курсив је наш.