Branič

Страна 228

„Б Р А Н И Ч"

Број 12

отказа, понуда, протеста), потврђивању разних догађаја и чињеница, протестирања меница и т. д. §§ 110.—116. нацрта регулишу питања чувања исправа, новаца, папира од вредности преданих јавном бележнику ради уручења трећим лицима или властима; §§ 117.—125. говоре о чувању извршних исправа и вођењу пословних књига и регистара ; §§ 126. —136. регулишу питања о јавно-бележничким приправницима, заменицима и намесницима ; §§ 136.—155. о јавно-бележничким коморама, о делокругу њиховом, о правима и дужностима скупштина, одбора и о саветима комора; §§ 156.—161. о надзору надјавним бележницима и коморама и о одсуству бележника; а §§ 162.—185. о дисциплинским кривицама и казнама, о дисциплинским судовима и поступку код њих. Глава XII нацрта говори о јавним бележницима, као судским повереницима. Поверавање јав. бележницима чисто судских послова појава је најновијег доба, •— и ово поверавање у већини напреднијих европских држава показало се као сасвим оправдано, јер су јавни бележници брже и кулантније извршивали поверени њима посао, но судије, који су преоптерећени уопште послом. Као судски повереници јавни бележници врше ове послове: 1. подносе извештаје о смрти (смртовницу); а у вези с тиме проглашују наредбе за случај смрти, а ако има за то законских услова, састављају списак имовине заоставштине ради привремене управе њоме, проводе расправу о наслеђу, припремају све што је потребно за уручење заоставштине и врше све остале послове око заоставштине и њене деобе, у колико за то није потребна претходна одлука суда; 2. предузимају попис и печаћене стечајне имовине; 3. врше судску процену и принудну продају у неспорном поступку; 4. спроводе извршење и расправе о деоби куповнине или стечајне имовине и 5. састављају или испитују положене рачуне тутора, старатеља стеч. имовине и састављају план за деобу имовине. Уопште суд може поверити јавним бележницима извесну врсту послова, ако постоји убеђење да ће они брже, темељније и успешније свршити тај посао, но суд, који }е обично преоптерећен пословима. У вршењу дужности судског повереника јавни бележник сматра се као чиновник судски и као такав ужива нарочиту заштиту закона. Најзад глава XIII нацрта говори о јавнобележничким пристојбама, о тарифи и о правима јавних бележника на награду за

свој иосао ; главе XIV и XV регулишу разна питања, која стоје у вези са увођењем новога закона у живот и прелазна наређења. Нацрт закона о јавним бележницима израђен је и достављен на проучавање члановима комисије, која ће га ускоро претрести. По уобичајеној пракси примљени од комисије нацрт биће послат на мишљење и примедбе Вишим Судовима Краљевине, Универзитетима, адвокатским и јавно бележничким коморама. После тога ће бити поново претресен и тек тада утврђен његов дефинитиван текст. Наравно у њему ће бити још великих измена, али без сумње, главни темељи овога нацрта — независност, аутономија јавног бележништва и неспојивост јавног бележништва остаће нетакнути. Ступањем на снагу овога закона они делови наше Државе, где јавно бележништво још не постоји, добиће нови ред јавних функционера, који ће својом марљивошћу и савесношћу припомоћи растерећењу судова. Нови закон, најзад ће изједначити законодавство о јавним бележницима у целој Држави и тиме ће положити крај крпарењу законском, када се одредбе, којс се односе на закон о јавним бележницима, уносе у неки други закон — или финансијски или у социјални закон сасвим друге природе. Сетимо се само историје доношења законских одредаба, које се односе на неспојивост вршења јавног бележништва са адвокатуром на територије Хрватске и Славоније. У месецу јуну ове године Народна Скупштина донела је закон „о неспојивости звања кр. јавних бележника са звањем одвјетника" на територији Хрватске и Славоније (Сл. Нов. Бр. 138—ХГ.У), а 19-ХП пр. г. објављен је у Сл. Новинама Бр. 295—ХСГ/ од 19—XII 1928 г, — закон о адвокатима за Краљевину С. X. С , у којем је у чл. 122. уметнута одредба, по којој јавни бележници на територији Хрватске и Славоније поново добијају право да врше и јавно бележништво и адвокатуру. Такво доношење супротних одредаба у року од пола године не ствара убеђење у силу закона у Држави... Нек нама буде допуштено, да поводом израде законског нацрта о јавним бележницима изразимо жељу, коју је већ истакао и Правнички конгрес у Љубљани 1926. г. да се на једном од наших Универзитета образује катедра за нотарско право, која је потребна за проучавање домаћег и туђег нотарског права у сврси васпитања доброг јавно бележничког подмлатка.