Branič

Број 12

„Б Р А Н И Ч"

Страна 227

питање о јавним бележницима било стављено на дневни ред. После исцрпних реферата г. Ог. Грашчћа, јавног бележника у Крањској Гори и г. Јани-з, апелационог судије у пензији конгрес је донео по питању о јавним бележницима ову резолуцију: „Конгрес, констатујући, да су се виши судови краљевине, као и удружења судија и правника на питање Министарства Правде под бр. 42923 из 1921. г. изјаснили, да установу нотаријата треба и даље задржати у крајевима где она већ постоји, и да је треба завести и у оним деловима земље, где не постоји, и сам ово мишљење прихваћа у целости као своје и из разлога, што то захтева престиж наше државе у иностранству, предлаже: 1. да се одмах донесе јединствени оквирни закон о нотаријату, који да се међутим с обзиром на постојеће правне прилике у крајевима Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине сукцесивно уведе у осталим крајевима, у првом реду у градовима и седиштима првостепених судова, а затим и другде; 2. да се овим јединственим законом о нотаријату уведе систем такозваног чистог нотаријата на подлози најмодернијих начела и на автономној основи са нотарским коморама; 3. у сврху познавања устројства нотаријата у нашим покрајинама и у другим државама, за проучавање домаћег и туђег нотарског права и у сврху одгоја доброг нотарског^нараштаја, да се установи по могућству што пре на неким правним факултетима наше државе столица за нотарско право." После конгреса 1926. г. прошле су још две године и, најзад 28 V-1928. г. г. Министар Правде својим решењем Бр. 32631 поверио је израду нацрта закона о јавним бележницима г. Славољубу Сови, председнику Банског Стола у пензији. Сада је већ тај нацрт израђен, поднет Министарству Правде и послат на проучавање члановима комисије за претрес овога нацрта, која се имај састати ради тога^25. јануара 1929. године. За основу овога нацрта узет је нацрт аустријски из, године 1918, а узети су при изради у обзир позитивни закони наше државе о јавним бележницима, као и најновији предлози закона о јавним бележницима, који су^ израђени^у страним државама. Нацрт стоји на гледишту неспојивости јавног бележништва са адвокатуром, јер исправно налази, да та два звања често пута представљају и заступају супротне интересе, а и искусгво у тим земљама, где су

та два звања спојива (на пр. у Хрватској и Немачкој) показало је, да та спојивост даје неповољне резултате. Задатак је бележника, као лица јавног поверења. — по нацрту, — да саставља исправе о правним пословима, о изјавама и чињеницама, на којима се дотична права заснивају, да издаје такве исправе, да прима такве исправе на чување, а новац и папире од вредности ради предаје трећим лицима или властима, а да издаје исправе о правним пословима пред њим учињеним. На тај начин бележник врши у извесној мери дужност судије за неспорна дела и тиме растерећује судове од послова, који у суштини и нису судски послови. Бележничке исправе, које су прописно састављене јесу, по нацрту, јавне исправе. Бележника поставља Министар Правде по предлогу бележничке коморе а на основу расписаног стечаја. За бележника може бити постављено, — поред осталих услова — само оно лице, које је држављанин Краљевине С. X. С., које има 24 године живота, свршило правне науке и положило адвокатски или судијски испит. После положеног дипломског испита ово лице треба да буде у праски 4 године, од којих најмање једну годино код јавног бележника. Нацрт, заступајући гледиште „чистог" јавног бележништва, предвиђа да јавни бележник не може бити адвокат нити вршити у исто време коју јавну службу с платом; не може бити народни посланик, нити чиновник трговачког или индусгријског предузећа, као и не може бавити се пословима, који могу шкодити угледу његовог звања. Подручје рада јавног бележника, по нацрту, — јесте подручје онога окружног суда, у којем се налази седиште бележника, а бележниково седиште може бити у седишту срескога суда. Но у срезовима са већим бројем становника може бити и више бележника, с тим ипак ограничењем, да један бележник има у своме подручју најмање 30000 становника. Нацрт потанко разрађује питања вршења јавно-бележничке дужности, на име питања печага, заклетве, сгупања у дужност, престанак службе, полагања јамчевине, општа правила о вршењу дужности, вођења канцеларијских послова, о чувању тајне јавнобележничког позива, о облику исправа, о њиховом чувању, о оверавању приватних исправа, о установљењу истоветности дотичних лица, о сведоцима бележничких списа, о састављању бележничких списа у случају наредаба последње воље, о оверавању преписа исправе, оверавању потписа, о регистру сведоџби, о обзнани изјава (опомена,