Branič

Број 12

Б Р А Н И Ч'

Страна 237

Суд. Пост. у својим одредбама §§ 394. и 399. није изузео менице, ми налазимо, да се те одредбе имају да примене и на меничне дужнике, нити има разлога да се менични дужници у том погледу изузимају. Истина у § 148. Трг. Зак. где се једино говори о обезбеђењу предвиђа се, да „притежатељ протестиране због неисплате менице" има право да средством суда узапти ствари покретне издатеља, пријемника и преноситеља. Очевидно за ово обезбеђење вреде одредбе Грађ. Суд. Пост. о обезбеђењу. Речи притежатељ „протестиране менице због неисплате" не значе да увек и једино се обезбеђење може тражити са протестом због неисплате, који се подиже сутра дан после рока меничног плаћања, јер зна се да је тај протест у главном потребан да задржи у обвези преноситеље. Забрана се може ставити пријемнику и без протеста, па и издатељу менице, осем ако овај не докаже да је снабдео главног дужника са покрићем. Ово је питање •— обезбеђења пре рока — предвиђено у новом Закону о меницама и друкчије се расправља, као што се види из његових §§ 42. и 43. Али, док ова] Закон не ступи у живот, а то ће бити скоро носле читаве године дана, и како наша јуриспруденција по овом питању није стална, као што се види из изложенога и „Судске праксе" г. Срб. Ковачевића, а питање је врло важно и врло се често пред судовима појављује, ми налазимо, да би најбоље било, да се по њему донесе начелна одлука Опште Седнице Касационог Суда која ће бити обавезна за одељења Касационог Суда, па отуда и за ниже судове. Драгић Н. Солдатовић Наређење последњег става § 447. грађ. зак. односи се само на тестатора а не и на његове наследнике. Тужиоци су представили, да је њихов рођак пок, К. умро месеца маја 1917 у селу Л., као удовац и без порода а да је оставио усмени тестаменат, исказан на неколико дана пред своју смрт пред сведоцима, који су сведоци испитани код неспорних дела судије не протоколу од 3. јануара 1922. год. и на коме су протоколу посведочили, да је пред њима поч. К. изјавио своју последњу вољу, д& целокупно његово непокретно имање наследи тужени М., који му није никакав сродник. Тражили су да суд својом пресудом поништи овај усмени тестаменат и да имовину пок. К. наследе закони наследници. Навели су да поменути тестаменат не може имати важности, поред осталих разлога, још и стога, што исти није пријављен у року,

који предвиђа § 447. грађ. зак. т. ј. у року од три месеца по минулој ратној опасности, већ много доцније, тек 4. априла 1921. год., о чему су поднели уверење неспорних дела судије. По свршеном извиђању, пиротски првостепени суд нашао је, да је према § 447. грађ. зак., спорни тестаменат могао важити само за три месеца по минулој ратној опасности а да се у томе року усмени тестаменат има од тестатора обновити, ако је овај жив а ако је умро. онда се исти има у означеном року код надлежнЈГ судије за неспорна дела обзнанити и огласити за важећи. Како је од минуле ратне опасности т. ј. од евакуације непријатељске војске до дана кад је спорни тестаменат пријављен надлежном судији, прошло више од три месеца, јер се је непријатељска војска из тога краја евакуисала 1918. г. и суд отпочео рад 1919. г. а овај тестаменат пријављен тек месеца априла 1921. год., то је суд нашао да је неблаговремено пријављен, па је пресудио да се исти поништи. По изјављеном незадовољству туженог, Скопљански Апелациони Суд је нашао да поменута пресуда првостепеног суда не одговара закону са разлога: „Погрешно је нахођење првостепеног Суда, да је спорни усмени тестаменат могао важити само за три месеца по минулој ратној опасности а да је за његову даљу важност потребно, да га тестатор, ако је жив, у томе року обнови ако ли је пак умро, онда да се тестаменат у означенсм року код надлежног судије обзнани и огласи за важећи. Напротив, наређење последњег става § 447. грађ. зак., односи се само на тестатора а никако и на његове наследнике, те је према томе тражење тужилачке стране, да се поништи усмени тестаменат, који је пок. К. изјавио на неколико дана пред своју смрт, пред сведоцима Т. и Д. и то за време рата у 1917. год., неумесно, те се од истог имају и одбити — § 178. грађ. суд. пост." Зато је пресуду првостепеног Суда преиначио и својом пресудом Бр. 4992 од 11-1У-1928. тужилачку страну одбио од тражења. По жалби тужилачке стране, Касацио Суд у своме II оделењу оснажио је поменуту пресуду Апелационог Суда, решењем Бр. 7909 од 2-Х-1928. год. т. и. Осигуравајућем Друштву се на основу полисе не може тражити отварање стечаја. 1. Б. Б. осигурао се код Осигуравајућег Друштва „X" узајамно са својом женом М. на 70.000.— По полиси сума се имала исплатити осигураницима на дан 15. марта 1945.Јг. или у случају смрти једнога осигураника —