Branič

Страна 226

„Б Р А Н И Ч"

Број 12

цима, грађ. реда има места само према оним чиновницима, који немају спрему више категорије, а налазе се на положају за који се по специјалном закону тражи искључиво спрема више категорије. „Ако се по специјалном закону не тражи искључиво спрема више категорије за положај на коме се чиновник, који нема спрему више категорије, налази, онда чиновник има да буде разврстан у ону категорију за коју има школску спрему". ( Полиција за 1926. год. стр. 567. и сл.) 9. Једну одлуку Опште Седнице од 8. марта 1926. год. саопштио је г. Др. Михаало Илић испод чл. 169. његовог коментара закона о чиновницима грађ. реда. Она се односи на тумачење чл. 6. закона о Државном Савету односно надлежности Управних Судова. У 1927. год Полиција је донела исто тако обилан материјал по овом питању све бла-

годарећи г. Гојку Доганџићу главном секретару саветском, који је сваку одлуку материјално прокоментарисао, не упуштајући се у расправу питања о правној могућности и законској основаности доношења начелних одлука Опште Седнице Државног Савета. Он полази од тога становишта, бар тако изгледа, да је право на доношење начелних одлука Државном Савету неспорно баш по слову чл. 4. Закона и чл. 13. и ост. Уредбе. Ми нисмо овог мишљења па смо мало раније изложили и разлоге за то. Иначе морамо да подвучемо, да су шири правнички слојеви, који немају везе са Државним Са ветом, сазнали и упоснали се са одлукама Опште Седнице Државног Савета готово искључиво преко Полиције односно преко стручних коментара ових одлука г. Гојка Доганџића , који је први изазвао интересовање правника за ове одлуке. — Наставиће се —

Нацрт закона о јавним бележницима за Краљевину С.Х.С. — Ник. Д. Пахоруков, секретар Министарства Правде —

У низу многобројних законских предлога на којима ради Стални Законодавни Савет Министарства Правде налази се и нацрт закона о јавним бележницима. Овај је нацрт у толико интересантнији за нас, што се њиме уводи у целој Краљевини институција јавног бележништва, коју није познавала ни ранија Краљевина Србија, ни Краљевина Црна Гора, ни Босна са Херцеговином. Још 26. Маја 1921. г. приликом првог састанка комисије за израду закона о авокатима за Краљевину С. X. С., у којој су узели учешћа представници судства, адвокатуре, јавног бележништва и професори Универзитета, било је одлучено да: „установа краљ. јавних бележника. која постоји у свима новим крајевима осим Црне Горе, Босне и Херцеговине и која се свугда показала као добра и потребна по мишљењу ове комисије не само да се има оставити онде, где већ постоји, него се има нротегнути на целу Краљевину. Ово би допринело растерећењу судова, који су претрпани стварима и таквим пословима које би могао обављати краљ. јавни бележник. Да би се опстанак јавних бележника обезбедио, свакако је потребно, да се број јавних бележника ограничи према броју становништва и према прометним приликама. Јавно бележништво мора бити инкомпатибилно са адвокатуром." Ускоро после састанка ове прве комисије за израду адвокатског закона Министарство

Правде актом Бр. 42993 од 3-1Х-1921. г. приредило је анкету, по питању, да ли је потребно установу јавног бележништва задржати и даље тамо, где она већ постоји; да ли је треба завести и у оним крајевима државе, где она данас не постоји и, ако јесте, на којим би основама требало предлог закона о јавним бележницима израдити. Из сакупљених одговора види се да су сви судови (осим Великог Суда у Подгорици) све адвокатске коморе и сва судијска и адвокатска удружења сложила се у томе да институцију јавних бележника не само треба задржати у оним крајевима Краљевине где она већ постоји, већ је треба завести и то што пре и у оним крајевима, у којима она још није заведена. У питању пак основе, на којој би се имао тај предлог израдити већина се сложила у томе, да би за основу новог закона о јавним бележницима требало узет-1 аустријски нацрт закона о јавним бележницима из 1911; односно нацрт из 1918. г. После ове анкете на закону о јавним бележницима у Минист. Правде није се више радило, јер су дошли на ред предмети закона о судском поступку у грађанским парницама, о кривичном судском поступку, о организацији редовних судова, о судијама, државном тужиоштву, о адвокатима и т. д. Међутим 1926. године био је одржан у ЈБубљани Правнички конгрес и на њему је