Branič

Број 1 — 9

,Б Р А Н И Ч"

Страна 5

гресни дужник и акцептант, који је одредио домицилијата, ослобођавају се накнаде протестних трошкова. Из наведеног види се да је нови закон делом реципирао постојећу праксу а делом је створио нове норме, помоћу којих може да се олакша и скрати иначе доста гломазна процедура протеста. Као резултат редовног протеста јавља се издавање протестне исправе (рго1ев1 игкипбе), чија је садржина одређена у § 72. Она мора садржавати: 1) потпун препис менице, 2) име протестанта и протестата, 3) потврду да протесгат није извршио чинидбу, која се од њега тражи или да га протестни чиновник није могао наћи у његовом пословном локалу или стану или из ма каквог разлога није могао саопштити захтев протестанта, 4) време и место, где је предузет или покушан протестни поступак, 5) датум и број протеста, погпис чиновника и печат надлештва и 6) ако протестант образложи одбијање чинидбе то образложење. Закон прећуткује, какве су правне послеДице, ако један или више наведених састојака протестне исправе фали. Да ли треба сматрати да протеста није ни било? — Или зависи од тога, који састојак и због чега фали? Теорија меничног права (ОшЉи!) као и страна судске праксе (Оћег-Рпћипо1 ВегНпАгсћЈуу. с]еи1зспез\Уесћ5е1 ипб Напс1е18гесћ{ XIII 193 и др.) сматрају да треба извидети у сваком поједином случају да ли је битна мана која се налази у протесту и да ли он у оваквом облику одговара своме циљу. — Али који је циљ протесту? — Констатација да протестат није извршио ону чинидбу, коју је имао право од њега захтевати и стварно захтевао ималац менице. Наравно, протестни чиновник не присуствује првој презентацији менице и с тога не може констатовати да захтеву презентанта није било одговорено. Али закон (§ 71.) му налаже да сам понови исти тај захтев („подноси меницу ономе, против кога се протест тражи, и позива га да изврши захтев имаоца"). С тога по закону (§ 74.) „пропуштена чинидба . . . може да се изврши и у руке протестног чиновника". Дакле, ако се ради о протесту због неакцептирања, трасат може примити меницу, коју му подноси протестни чиновник; ако се ради о протесту због неисплате — дужник може платити меничну своту томе чиновнику, који „потврђује ту исплату на меници (§ 74 ст. 2.) са извршењем ових чинидби протестни поступак престаје. Ако се исплати само један део меничне своте, мора се за остатак подићи протест и забележити на меници и у протесту, колико је наплаћено, те дати признаницу на препису менице (§ 74.). Ако приликом исплате дужник одбије исплату про-

тестних трошкова, протест мора се подићи а меница предати платцу (§ 75.). Прогест се издаје имаоцу менице или његовом пуномоћнику. Презимира се пуномоћ код овог, који у име имаоца подноси меницу на протест (§ 76.). Подигнуги протести заводе се у нарочиги регистар, о вођењу којег као и о награди јавних бележника за протест Министар Правде прописаће нарочита правила. Свакако у регистар заводи се цела садржина подигнутих протеста и на основу њих протесни чиновник издаваће заинтересованим оверене преписе прогеста (§ 76.). .У исти регистар уноси се у прогестном року и изјава трасата на меници, која замењује протест (§ 77.). Протестни је рок у случају не-испЛате — доспелост и први и други дан одмах за њом (§ 43 ст. 2): у случају неакцептирања цело време до последњег дана до доспелости (§ 43 ст. 3. и § 20): али тада сходно § 23. ст. 2. трасат захтева да му се меница поднесе још једанпут сутра дан после првот подношења, — протестни рок продужује се и на сутра дан, т. ј. и на дан доспелости (§ 43. ст. 3). Ако је у меници назначен рск подношења, протестни рок свршава се тога дана (§21. ст. 1. и § 43. ст. 3: ако је наре ђено да се трасирана меница не подноси раније одређеног времена то се време јавља као први дан протесгног рока, а дан у очи доспелости јесте његов последњи дан. Тако исто последњи је дан протестног рока код меница рочних по виђењу крај шестог месеца од дана издања, ако тај рок није скраћен или продужен од.стране трасанта или скраћен од једног од индосаната (§ 22). Код ових меница може се подигнути протест не само због неакцептирања, него и због недатирања пријема (§ 24). Што се тиче врста протерта, осим горе приказаних закон предвиђа и протест због непредаје првог примерка менице, посланог на акцептирање, и због непријема другог примерка, јер лице, у чијим се рукама налази први примерак, мора предати исти легитимираном имаоцу другог (§ 65). Протестни је рок као и код обичног протеста због непријема. Од других врста протеста наш закон спомиње и протест због несигурности менице (ЗекипШз рго!ез1), коме има места: 1) ако је отворен стечај над имовином трасата, акцептирао он меницу или не, или ако је овај обуставио плаћања или ако је извршење из његове имовине остало безуспешно и 2) ако је отворен стечај над имовином трасанта на таквој меници, која се не сме поднети на акцептирање (§ 42). Напротив наш је закон одбацио антервенцијски протест (1п1егуепИоп5 рго1ез1), који је