Branič

Страна 1

„Б Р А Н И Ч"

Број 1—9

општинског суда за менице, чија свота не премашује 100 дин. А § 150. одређује садржину протестне исправе, из које могу да се изведу путем интерпретације и дужности протестног чиновника. Али пошто те дужности пису биле изрично наглашене а и њихово прекршавање није било скопчано са другом санкцијом осим евентуалне дисциплинске одговорности, код нас је постала уобичајном појава гако званих Шпс1рго1;ез1еп, т. ј. протеста, који се подижу у судској канцеларији без тражења протестата или његовог пасивног локала или стана. Нови закон онемогућава такво поступање, јер прецизно одређује дужности протестног чиновника. По новом закону право подизања протеста припада првенствено јавним бележницима, којих до сада на територији Србије није било. Али већ је спремљен о томе пројект закона, који ће важити за целу Краљевину, и само чека на ред код Врховног Законодавног Савета. Надаги се је да ће јавни бележници пажљивије и брже вршити послове око протеста, него полицијска власт, а чак и судијски помоћници код првостепених судова, који су преоптерећени другим пословима. Искуство других земаља а и пречанских крајева показује да јавни бележници сматрају у странкама не „молиоце", но своје клијенте, према којима морају бити предусретљиви не само по дужностима, но и из рачуна. И ту конкуренција може да уроди добрим плодом Али пошто неће бити свуда јавних бележника, у местима, где нема јавног бележника или ако је спречен, срески ће суд подизати протесте (§ 70.). Среског судију може замењиваги и судски чиновник, коме старешина суда ту дужност повери, а јавног бележника његов помоћник. До установљења јавних бележника и среских судова, где их нема, протест ће се подизати код власти, које су их до сада подизале (§ 103.). Подизање протеста преко поште може се доцније увести уредбом Министра Правде по споразуму са Министром Пошта и Телеграфа (§ 70.), али то не може да буде преко ноћ, јер поштански чиновници се морају спремити за то, као што су се спремили за операције Поштанске Штедионице. Што се тиче протестног поступка, § 71. наређује протестном чиновнику да поднесе меницу ономе, против кога се протест захтева и то у пословно време и у пословном локалу, а ако се овај не може пронаћи, онда у стану трасатову (§ 102.) или у платишју (2аћа51е11е), које је означио трасат (§ 26. чл. 2.). Пре подизања протеста чиновник позива протестата да изврши захтев имаоца менице. Ако се тражено лице не нађе у свом пословном локалу односно у стану или ако му

се захтев не може саопштити из ма којег узрока (на пр. због болести), протестни чиновник издаје прогест без понављања протестног поступка. — Чиновник је дужан да се о пословном локалу протестата, односно о његовом стану распита код месне полицијске односно општинске власти и само у случају безуспешности овога покушаја подиже гако звани \УикЈрго1е51 у својој канцеларији. Ови прописи имају своју изричну санкцију у одговорности протестног чиновника за штету (§ 71. Јп Нпе), ма да протест ипак остаје валЈан. На наведени начин закон обезбеђује интересе протестата, који би били повређени неоправданим \\/нк1рго1е51-ом. Иначе ималац менице могао би да не подноси исту трасату а да је протестира путем \УтсЈрго1е51 з. Тада би се трасат нашао пред свршеним чином компромитовања свога кредита без икакве своје кривице! Овде као и другде мора важити правило: 1ех шопеа! рпи5 ^иаш {епеИ Код меница на мање своте и то до 500 дин. закључно протестни поступак се може упростити: у место личног подношења менице на исплату, чиновник на захтев протестанта препорученим писмом доставља препис менице свима меничним обвезницима са напоменом да је меница протестирана. О томе издаје протестанту уверење, које уводи у регистар протеста § 77. став 2.). Овај по ступак Министар Правде може увести у живот уредбом. И заиста, једна таква уредба објављена у Службеним Новинама и ступа на снагу заједно са меничним законом 19. децембра 1929. год. Код свих меница протест због неисплате а и због неакцептирања се може заменити по пристанку имаоца писменом датираном изјавом трасата на самој меници; та изјава мора да буде у протестном року унета у регистар протеста (§ 77.). Дакле, то је један још простији поступак, али он се не може спровести, ако трасат не буде хтео дати потребну изјаву. Протест није ни потребан за задржавање регресних права, ако трасант или који од индосаната ослободи имаоца клаузулом „ без т.рошкова" ,(„ге1оиг 5ап5 1гаЈ5"), „без проте■ ста" („сћпе рго1еб1") или којом сличном, да изиште протест због неакцептирања или због неисплате. Напомена, која је потекла од трасанта, има важност према свима меничним дужницима (§ 45.) а она, која је потекла од индосанта — само према њему лично (ср. Ошпки! \Уесћзе1гесћ1 1897. В. П. § 403—404), докле је регрес против осталих дужника условљен протестом. Наведена клаузула се не сме тумачити као забрана протеста; само као напомена, услед које ре-