Branič

Страна 28

„Б Р А Н И Ч"

Број 1—9

да се по догађају од 16. септембра 1908. год. ништа не предузима, а да се извршење смртне казне над осуђеницима у Црној Гори осуди и да се ова одлука управе преда јавности. На седници од 5. децембра 1909. год. дефинитивно су усвојена правила Акционарског Друштва „Бранич", те је решено да се иста одмах потврде у Министарству Народне Привреде. У овоме периоду спремљене су и оД ш Ј ам_ пане маркице које су сви адвокати били дужни да купују и лепе уз редовну државну таксу. Целокупан приход од продаје ових марака био је намењен „фонду за изне м огле адвокате." Управа је нарочиту пажњу обратила на оснивање пододбора удружења у унутрашшњости и у току њеног рада образовано је шест пододбора и то: у Ужицу, Ваљеву, Смедереву, Шапцу, Лесковцу и Ћуприји. У току 1909. год. било је 75 редовних чланова у удружењу. 20. јуна 1910. год. одржана је скупштина адвокатског удружења. На овој скупштини решено је да се члански улог повиси од 16.— на 24.— дин. годишње. Даље, примљен је предлог Мил. Ђ. Дује о оснивању Годишњака српског адвокатског удружења. На истој скупштини повела се дискусија о измени чл. 5. статута по предмету пријема у чланство удружења и пензионера адвоката, па је већином решено да се по овоме питању уопште не дискутује. Задржана је стара управа. Приликом конституисања остали су стари чланови на својим местима, осим Добре Петковића који је изабран за првог подпредседника, Ђ. Карајовановић, који је изабран за другог подпредседника. За благајника је изабран Др. Давид Алкалај, а за другог секретара Јован Мандил. У овоме периоду управа је продужила рад на закону о адвокатима а исто тако узела је учешћа приликом доношења закона о порези. Продужена је сарадња са Правничким Друштвом. Следећа скупштина одржана је 11. јуна 1911. год. На овој скупштини примљен је за почасног члана удружења Др. Хинко Хинковић, адв. из Загреба, бранилац у велеиздајничком процесу. С малим изменама остала је стара управа, на челу са Николом Николићем. Приликом конституисања, остали су ранији часници на својим местима, само је за другог подпредседника изабран Др. Давид

Алкалај, а за другог секретара Драг. Маринковић. На интервенцију удружења, почетком септембра 1911. год. Министар Правде упутио је пројект зак. о адв. Државном Савету на мишљење. Ранијих година секретар је имао свога помоћника, а сада је решено, да се не узима помоћник, пошто за то нема средстава. Поводом честог кажњавања Александра Р. Христића, адв. из Врање, од стране председника суда, управа се, пошто је испитала ствар, свесрдно заузела да га узме у заштиту. 17. јуна 1912. год. одржана је редовна годишња скупштина под председништвом Николе Николића, на којој је донета ова резолуција: „Констатујући и овога пута, да је данашњи закон о адвокатима из године 1865. донесен у првим почетцима нашега државног живота, као застарео, недовољан да подмири и одговори потреби нашег данас развијеног правосуђа; Констатујући, да реформу закона о адвокатима изискују више интереси друштва но самога адвокатског реда; Констатујући, даље, да се адвокатски ред више од 20 година заузима и бори за реформу старога закона о адвокатима и доношење његово на савременој основи и према данашњим потребама нашег правног живота; Констатујући, најзад, да су сви ти напори нашега реда остали до сада без потребне пажње' код надлежних фактора, — четврта редовна годишња скупштина адвоката у Краљевини Србији, сазвана у Београду на дан 17. јуна 1912. год. овом РЕЗОЛУЦИЈОМ једногласно улаже протест противу овако некултурне индоленције наше државне управе и тражи: да се данашњи закон о адвокатима, час пре, измени у духу савремених потреба правосуђа и угледа правозаступничког реда у нашем друштву. Ако би овај апел и овога пута остао без потребне пажње, нашем реду не остаје ништа друго него да се лати крајњих средстава и да, по угледу на своје колеге на западу изведе штрајк у целој земљи све дотле, док не добије гаранције, да ће се приступити реформи данашњег закона о адвокатима. Ову резолуцију доставити Краљевској Влади, Господ. Министру Правде, Народној Скупштини и Правничком Удружењу, ' а послати је и београдским листовима ради публикације". Даље је решено да остане стара управа.