Branič

Број 1—9

„Б Р Л Н И Ч"

Страна 27

15. новембра 1904. год. на иницијативу управе, одржана је конференција између чланова управе и народних посланика адвоката, на којој је одлучено: да управин пројект закона о адвокатима место Владе предложе Скупштини народни посланици, на што су присутни народни посланици дали свој пристанак. Међутим, записник седнице управног одбора од 29. децембра 1904. год. показује нам да се ни овим начином није ништа успело, јер се из записника види, да је тога дана донета одлука да се поново умоли Министар Правде да поднесе Скупштини на озакоњење израђен пројект закона о јавним правозаступницима. У исто време је решено да се путем штампе заинтересују надлежни кругови о адвокатском питању. 19. јуна 1905. год. одржана је редовна скупштина удружења. Из извештаја који је поднела управа види се, поред осталога, да јубиларно издање „Бранича" није могло бити штампано, јерсу од 15 ангажованих сарадника свега двојица (Ст. Максимовић и Др. Миљковић) предали своје радове. Стара управа са Миланом Миловановићем попуњена је неколицином нових чланова. На седници управе од 19. јула 1905. год. извршено је конституисање и поново је изабран за председника Милан Миловановић, али како се он захвалио, то је по његовом предлогу изабран за председника Милан Мостић, а за потпредседника Милан Миловановић. Остали су и даље на старим дужностима: Добра С. Петковић, као уредник „Бранича", Чеда Костић, као секретар и Милан Лазаревић, као благајник. На седници од 25. јануара 1906. год. председник Мостић реферисао је, да је закон о адвокатима изнет на решавање пред законодавни одбор и да је тамо наишао на опозицију због установе Адвокатске Коморе, коју предвиђа пројект овог закона. На истој седници решавано је о предлогу Др. К. Кумануди-а професора Универзитета, да „Бранич" буде заједнички лист удружења и професора правног факултета. Из доцнијих записника види се, да споразум није постигнут. У овоме периоду управа је на молбу председника Београдске Општине дала правно мишљење по предмету спора Беогр. Општине са Друштвом за трамвај и осветлење. — За давање овога мишљења начелно је уговорен хонорар, али се из записника не види да ли је и колико удружење примило. 18. јуна 1906. год. одржана је редовна скупштина, а на седници нове управе по-

ново је изабран за нредседника Милан Миловановић. За период од 1906. до 1909. год. нема никаквих података, а тада је престао и „Бранич" да излази. На седници од 17. јуна 1909. год. новоизабрана управа се конституисала и за председника је једногласно изабран Никола Николић, за потпредседнике Живојин Симић, и Добра Петковић, за секретаре Ж. Ђурковић и М. Влајковић, за благајника М. Татић. У ово време седнице су држане у ловачкој сали хотела Париза. Из записника се види, да су се чланови управе врло често састајали и живо радили на обнови удружења и поновном успостављењу његовог часописа. На предлог Мил. Ђ. Дује, управа је упутила молбу Министарству Правде, да у будуће све законске пројекте доставља управи удружења. У овоме периоду управа је ступила у везу са Правничким Удружењем и сарађивала на припремању материјала за конгрес правника. Ради што бржег доношења закона и у циљу договора о реформи адвокатског реда одржана је у сали хотела Империјала 8. новембра 1909. год. конференција управног одбора свих адвоката из Београда и судија и адвоката народних посланика. После дуже дебате на конференцији је донета ова одлука: „1. да се захтева од Краљ. владе да нов пројект закона о адвокатима, који је удружење поднело, изнесе пред Народну Скупштину, јер се добра организација судства, коју је Краљ. влада унела у програм свог овогодишњег рада, не може извести без истовремене реорганизације адвокатуре; 2. да се умоле сви правници, народни посланици, да захтевају од Краљевске владе, да се овај пројект изнесе пред Народну Скупштину на решење и ако у томе не успеју, да они сами, правом иницијативе, предложе Народној Скупштини, да о овоме пројекту одлучује; и 3. да се позову сви адвокати, да организовањем у Адвокатско Удружење и усталачким радом покажу више интересовања за своју ствар, и да врше стални притисак на све факторе, који су од одлучне важности по решење овог питања с уверењем: да без рада и сталне борбе не може бити успеха. На седници управе од 20. новембра 1909. г. дискутовано је о убиству извршеном 16. септембра 1908. год. у Управи града Београда, у вези са пресудом преког суда у Колашину, којом су пет људи осуђени на смртну казну без довољне и редовне одбране. Решено је,