Branič

Страна 30

„Б Р А Н И Ч"

Број 1—9

председника Др. Давид Алкалај,за благајника ^Др. Ф. С. Попс, а за секретара У. Јовановић. Нова управа продужила је рад у смислу донетих одлука и датих овлашћења на годишњој скупштини. Изабрани су делегати за Савез умних радника. Наредна скупштина одржана је 7. августа 1921. год. — Измењена су правила у погледу повишења улога и то: за редовне чланове 100'— дин., за чланове помагаче 200"дин., за утемељаче 1.000'— дин., за добротворе 2.000 - — дин. Приликом избора управе од нових чланова ушли су: Јован Кречаревић, Милан Драговић, ЈБубомир Стефановић, Богомир Богић и Стеван Синђелић. На седници од 19. августа 1921. год. из вршено је конституисање. За председника је изабран Јован Кречаревић, први потпредседник остао је Васа Јовановић а за другога је изабран Раф. Финц. Благајник је остао Др. Ф. С. Попс, а за секретара је изабран Стеван Јаношевић. Овако састављена управа продужила је рад на доношењу закона о адвокатима, и на подизању удружења. Исто тако управа је продужила потребне кораке да се адвокатима дозволи заступање на Суду Београдске Берзе. На дан 2. јула 1922. год. одржана је редовна скупштина удружења, под председништвом Милана Драговића. На овој скупштини члан управе Љуб. В. Стефановић поднео је реферат о пројекту закона о адвокатима, који је усвојен и решено да га нова управа допуни примедбама које буду евенгуално стигле од пододбора у року од три месеца. У нову управу ушли су, поред старих чланова, Д. Стојадиновић, П. Тодоровић и Драг. Николић. На констатирајућој седници за председника је изабран Милан Драговић, а за потпредседнике Др. Ф. С. Попс и Љуб. Стефановић; за секретаре Павле Тодоровић и Стеван Синђелић, а за благајника Драг. Стојадиновић. У току овога периода управа је израдила дефинитивне примедбе на пројект зак. о адв. и поднела их Министру Правде. 19. новембра 1922. год. одржана је конференција, на којој је основан Адвокатски Клуб. Удружење је примило од Министра Правде пројект закона о јавним бележницима и дала своје мишљење по њему. За све време живо је рађено на доношењу закона о адвокатима. Наредна скупштина одржана је 23. септембра 1923. год.

После примљеног извештаја и краће дискусије извршен је избор. Предложена је листа са Добром Петковићем на челу, који се на молбу колега примио чланства. Од нових су ушли Обрад Благојевић и Живојин Златановић. 24. септембра 1923. год. одржана је прва седница на којој је за председника изабран Добра Петковић, за потпредседнике Обрад Благојевић и Љуб. В. Стефановић. Остало часништво остало је исто. У овоме периоду радило се најенергичније на успостављењу „Бранича". Продужен је рад на зак. о адв. и чињени су покушаји да се закон изгласа по скраћеном поступку, установљеном за изједначење законодавства. Предузета је борба противу пискарача. Примљен је легат у намештају и књигама остављен удружењу од поч. Милана Мостића. На дан 26. јуна 1924. год. одржан је пре подне помен умрлим друговима, а по подне редовна скупштина. Скупштини је председавао председник Добра Петковић. Усвојен је предлог управе о изменама и допунама у правилима. Тако је решено да тач. 1. чл. 2. гласи: „Издавањем свога органа „Бранича" годишњег листа за правну науку, судску и административну праксу; издавањем п.равних књижевних радова; јавним предавањима и дискусијама." Члан 5. измењен гласи: Редовни су чланови адвокати који се обвежу да ће удружењу редовно плаћати годишњи улог. Редовни чланови плаћају по 240. — дин. на име годишњег улога. Следују одредбе о утемељачима, добротворима и дописним члановима. Измењени су потом чл. 24. и 25. у погледу финансирања часописа и састава редакционог одбора. Избором су ушли у управ/ ови нови чланови: Добривоје Бранковић, Др. Ј. К. Челебоновић, Аца Павловић, Милан Аћимовић, Т. Богатиновић и Ст. Јаношевић. На првој наредној седници извршено је конституисање и за председника је изабран Добра Петковић, за потпредседнике Љуб. В. Стефановић и Аца Павловић, за секретаре Д. Бранковић и М. Аћимовић, за благајника Т. Богатиновић. Нова управа успела је да после 19 година поново покрене орган удружења „Бранич", и да још одмах у почетку, добрим уређивањем листа, обезбеди себи велики број читалаца. Захваљујући напорном раду и заузимању уредника и уређивачког одбора, „Бранич" је убрзо стао у исти ред са најбољим стручним часописима у нашој земљи.