Branič

Број 1—9

„Б Р А Н И Ч"

Страна 31

Поред тога и ова је управа предузимала све потребне кораке да се донесе закон о адвокатима. Што у томе није успела разлог су политичке прилике. Учињени су први покушаји за оснивање Савеза адвоката из целе земље. 6. септембра 1925. год. одржана је редовна скупштина удружења под председништвом председника управног одбора Добре Петковића. На скупштини је било речи о зак. о адвокатима, о трошковнику и пискарачима, па је на предлог Др. Ј. К. Челебоновића решено, да се сви предлози пропусте новој управи да она о њима донесе потребну одлуку. Потом је извршен избор управе. Од нових чланова ушли су: Обрад Благојевић, Др. Драг. Јанковић, Милутин Поповић и Вој. Вујанац. Дотадашњи председник Добра Петковић изабран је акламацијом за почасног председника пошто се из здравствених разлога није могао примити избора у управи. Приликом конституисања за председника изабран је Обрад Благојевић, за потпредседнике ЈБуб. В. Стефановић и Др. Драг. Јанковић, за секретара Стеван ЈанЛпевић и за благајника Милутин Поповић. Нова управа је одмах у почетку имала да изврши један значајан задатак, а то је: дочек и пријем делегата првог Конгреса Правника који је одржан у Београду од 19. до 21. септембра 1925. год. а на коме је Конгресу Удружење активно учествовало. Пошто се међу делегатима за Конгрес налазио велики број адвоката из целе земље, то је на иницијативу управе удружења одржана конференција са свима присутним адвокатима на којој је начелно решено питање о оснивању Националног Савеза. Изабран је Акциони Одбор са задатком да одлуке конференције за оснивање Савеза пропагира и приведе у дело. У овоме периоду управа је ступила у ближњу сарадњу са коморама и удружењима из целе земље.у циљу заједничког рада на доношењу закона о адвокатима. Прва заједничка конференција делегата одржана је у Београду 10. октобра 1925. год. — После конференције сви учесници посетили су корпоративно Председника Владе и молили га за што брже доношење закона о адвокатима. Управа је за све време интензивно радила на овоме послу, а поред тога бавила се сузбијањем пискарача, и акцијом за правилно одређивање браниоца и стараоца стец. маса. Наредна редовна скупштина одржана је 26. децембра 1926. год. под председништвом председника управе одбора Благојевића.

На овој скупшгини примљене су извесне измене и допуне правила од којих је најважнија допуна чл. 1. коме је додата нова тачка: Удружењу је задатак да ступа у везу или заједницу са друштвима и установама у земљи и иностранству са истим или сличним циљевима. Решено је, да се нова управа ангажује да узме у заштиту колегинице са положеним адвокатским испитом, јер им се чине тешкоће приликом тражења декрета. Исто тако^ стављено је у дужност новој управи да се постара да се адвокатима одобри заступање пред Судом Београдске Берзе. Извршен је потом избор управе. Као нови чланови управе ушли су: Д-р Иван Рибар, Живојин Шушић и Милан Живадиновић. На првој наредној седници извршено је конституисање. Остало је старо председништво на челу са Обрадом Благојевићем, ЈБуб. Стефановићем и Д-р Драг. Јанковићем, а за секретаре су изабрани Вој. Вујанац и Милан Живадиновић. Управа је продужила рад, обраћајући нарочиту пажњу на доношење новог закона о адвокатима. У овоме периоду закон је био прошао секцију и упућен пред Законодавни Одбор али у томе је распуштена Скупштина, чиме је спречено дефинитивно усвојење закона. Поднето је неколико кривичних тужби противу пискарача. Одржано је неколико састанака са другим адвокатским организацијама у земљи и донета су привремена правила о оснивању Националног Савеза. На молбу управе, Министарство Правде је у току ове године слало удружењу све законске пројекте на мишљење. Управа је увек благовремено слала своје примедбе и на тај начин достојно испуњавала задатак који јој стављен чл. 1. правила. Најзад у овоме периоду наше удружење је примљено у Интернационални Савез адвоката у Паризу, као привремени члан. У 1927. год. остала је иста управа удружења, којој је једногласно годишња скупштина изгласала поверење. 11. маја 1928. год. одржана је наредна редовна скупштина удружења. По извештају управног одбора задоцњење у сазиву скупштине потекло је отуда, што је управа желела да изађе пред своје чланове са изгласаним законом о адвокатима, јер је постојало много изгледа да ће се у томе успети. Скупштими је председавао, први потпредседник ЈБуб. В. Стефановић, пошго је председник Благојевић због слабости био спречен.