Branič

Страна 34

,6 Р А Н И Ч"

Број 1—9

у земљи и на страни, нарочито ако је добар у погледу брзог реализовања имовине дужникове и гоњења несавесног дужника. За повериоце на страни, а и за наше, добар закон о стечају и извршењима јесте јемство За кредит. Није нам познато, да ли је у комисији за израду пројекта новог закона било и практичара (адвоката, стец. судије, преставника разних привредних институција), којима су познате све незгоде старог закона и који би исте уклонили из пројекта новог закона. Стечај, као што нам је познато, установа је старог порекла и суштина му је равномерност у подели дужникових добара у корист поверилаца у опредељеном реду. У стечајном праву су увек владала два система: систем слабије и систем јаке судске интервенције. По првом систему суд само отвара стечај и припрема оне радње, које су потребне за расправу једне стец. масе. Повериоци као најпозванији сами више или мање делају да се што пре постигне или равнање са дужником по цени опраШтања једног дела дуга, или, ако се исто не постигне, да се масена имовина што пре уновчи ради поделе. Повериоци се појављују као једна целина у заштити својих права. По овом систему масе се брже расправљају, далеко од очију судских, те је због злоупотребе настала јака судска интервенција као нека реакција, коју модерна законодавства ублажавају. Други систем, као што смо напоменули, тражи јаку судску интервенцију, која опет због великих формалности јако отежава брзо расправљање једне стец. масе. Окончање расправе се дуго отеже, трошкови се нагомилавају, тако да за повериоце ретко штогод осгаје за поделу. Какав систем преовлађује у новом пројекту? Један летимичан поглед на пројект новог закона, па је довољно да се види, да у њему преовлађује систем јаке судске интервенције. Изгледа да је пројекат аустријско чедо, шпанског је порекла и у многоме се слаже са србијанским законом о стец. поступку. Даје изгледа да ће се још више отежавати расправе стецишних маса. Да ли ће се пријемом овог пројекта остварити оне жеље и наде које су у њ' полагане?! Да ли ће повериоци у њега гледати са већим поверењем него у досадашњи закон? Да ли ће се уздрмани кредит у земљи и на страни новим законом појачати? Јер не треба заборавити, да је стец. закон у вези са законом о извршењима, закон који тангира привредне односе између разних лица. Ако се повериоци увере да у нашој земљи постоји добар стец. зак. који ће брзо расправити једну стец. масу, да они из масе могу извесну квоту добити, да ће суд по закону гонити стец.

дужника, онда ће они са већим поверењем приступити послу у кредитирању, уверени да их закон штити. У противном, ако влада рђав закон, рђав по томе што се расправе стец. маса развлаче у бесконачност, да се несавесан стец. дужник размеће и пролази без казне, онда ће се повериоци тешко решити на кредитирање. Прегледајући на брзу руку пројекат, слободни смо чинити извесне напомене: 1.) Закон о стечају, као и сваки закон, доноси се за народ. Народ треба упознати са садржином истог. Он по њему има да се управља и све власти, почев од општ. власти, па до највећег суда треба да га правилно примењују. Зар наш народ у предратној Србији и Црној Гсри може да зна и да разуме изразе у пројекту као: разлучан, веровник, излучавање, порабодавац, забележбе, отправак, чинидбе и т. д? Логично је да пројекат, када постане закон, за Јужну Србију и србијанске крајеве треба штампати чистим источним дијалектом, а за хрватске крајеве, и Далмацију хрватским наречјем, за Босну, Херцеговину и Црну Гору јужним дијалектом са назначењем речи које се у народу употребљавају, и најзад за Словеначку словеначким језиком. 2.) У пројекту закона стоји, да по отварању стечаја, када је одлука већ пала, прва је радња судских и спом. органа, да се добра дужникова узапте, да се стављају под печат, док се не изврши попис и процена. У оваквим приликама треба бити предострожан нарочито када се стечај отвара на захтев повериоца или по званичној дужности. Било је случајева да је дужник сазнао за одлуку, па је из радње извукао све што је могао, док је власт дошла да запечати радњу. Шта више, и сам кад је предао кључеве суду, после је другим кључевима отворио радњу, па је изнео извесну робу. Ове мере предострожности нису најбоље изведене из § 106. нројекта, по коме зак. пропису судија, управитељ или друго лице по отварању стечаја има да изврши попис. Када је судија спречен, управитеља нема, значи да попис не може бити истога дана. Боље би било да судски извршитељ одмах под печат стави све локале и просторије у којима се дужникова добра налазе, сем стана у коме дужник са породицом обитава. 3.) Напоменули смо у почетку да систем јаке интервенције отежава брзу расправу масе. У Београду, где има више од 300 маса у покрету, тешко да ће се моћи нов закон применити без штете по обе стране. Ту судску интервенцију требало би ублажити и дати странкама више могућности, да ствари сами и брзо решавају. Поред јаке интервен-