Branič

5

Број 1—9

,Б Р А Н И Ч*

Страна 33

види, да је оно вечитс таворило услед неинтересовања колега, дакле оних, који су први били иозвани да га потпомогну и својом помоћи одрже. Било је момената када је удружење услед слабог одзива било у опасности да се угаси, а у два периода, независно од спољних догађаја, до тога је и дошло. Главни циљ због кога је удружење ссновано био је доношење једног модерног закона о адвокатима. Сада се у томе успело и управа удружења, под којом је овај задатак извршен, нашла је, да после овога нема више разлога за постојање удружења и да га треба ликвидирати. За ликвидацију удружења, управа је сазвала ванредну скупштину за 3. новембар 1929. год., али је иста морала бити одложена, јер није дошао довољан број чланова. По овоме, Управа Удружења Јавних Правозаступника одлучила је: да се целокупна имовина удружења има предати Београдској Адвокатској Комори, — о којој ће одлуци решавати заказана ванредна скупштина удружења. * У овоме периоду управа је примила од Г-ђе поч. Блаже Ристића као поклон целокупну његову библиотеку. Када ванредна скупштина удружења донесе своју одлуку о ликвидацији удружења, управа ће поред намештаја и библиотеке, предати Адвокатској Комори и своју поратну архиву са записницима у пЛ' књига за ове периоде: I књига: од 15. априла 1900. год. до 15. јуна 1900. год.; од 10. августа 1900. до 29. децембра 1904., с извесним прекидима; од 30. јуна 1905. до 23. децембра 1906., с извесним

прекидима; II књига: од 17. јула 1909. год. до 22. јуна 1914. год.; од 8. фебруара 1919. до 18. јуна 1920. год.; III књига; од 19. јула 1920. до 25. септембра 1925. год.; IV књига: од 8. октобра 1925. год. до 4. фебруара 1929. год.; V књига: од 7. фебруара 1929. год. до ликвидације удружења. „Бранич", који је од свога постанка 1887. год. орган удружења, предаће се такође у власништво Београдској Адвокатској Комори. Садашњу управу удружења сачињавају ова лица: Почасни председник, Добра Петковић; I. Управни Одбор: Председник, Обрад Благојевић; Потпредседници: Љубомир Стефановић и Лр. Иван Рибар; Секретари: Милан Живадиновић и Др. Арсен Чубински; Благајник, Милутин С. Поповић; Чланови Управе: Чеда Костић, Др. Јаков Челебоновић, Драгиша Васић, Др. Јанко Олип, Војислав Вујанац и Стеван Јаношевић; Заменици: Др. Фридрих Попс, Здравко Тодоровић и Вељко Петровић; Из унутрашњости: Михајло Јевтић, Ваљево; Мих. Лучић, Крушевац; Станко Петровић, Смедерево; Јован Лукаревић , Подгорица; Дим. Илиџановић, Ниш и Миливоје Тадић, Ужице; II. Надзорни Одбор: Председник, Сотир Аранђеловић; Потпредседник, Петар Богашинчевић; Секретар, Др. Радоје Вукчевић; Чланови: Др. Риналдо Чулић и Јован Здравковић.

Нов пројекат стечајног закона Исак Ј. Леви адвокат

После дугог чекања имаћемо и нов закон о стечају, чији је пројекат већ дат правним и привредним институцијама на проучавање. Нов пројекат је доста опширан, садржи 188 параграфа и сарадници су се потрудили да у њега унесу све оно што модерна наука може дати, према приликама наше земље. Што се тиче старог закона о стецишном поступку, који је важио у Србији од 1867. год., имамо да приметимо, да је он доста штете нанео и повериоцима, који су дуго чекали па да ипак из стецишне масе не приме нишга, а од њега су слабе користи видели

и сами дужници. Што се, дакле, овај закон пре угаси, у толико ће бити боље за привредне кругове. Стари закон наш је инквизиторског, шпанског, порекла, који је доспео до нас рђавим преводом из аустро-немачког законодавства. На нови закон доста се чекало и чека, те смо с правом тражили од меродавних да нам пруже онакав закон, који одговара модерним појмовима о стечају у вези са целокупном нашом привредом. Стечајни закон са његовим поступком треба да је у вези са свима кредигним установама. Он појачава кредит