Branič

Страна 54

„Б Р А Н И Ч"

Број 1—9

степеном суду, по одредбама закона о кривичном судском поступку. Кривични поступак има се повести на предлог државног тужиоца или Адвокатске Коморе, који имају сва права тужиоца." Доцније овај параграф је измењен у толико, што је у почетку додат израз „у виду заната", тако да је сада прва реченица гласила: „Онај који у виду заната заступа" ит.д. У истоме пасусу пред реченицом: „или саставља акта или уговоре" стављен је такође израз у виду заната. Други пасус претрпео је такође извесне измене, али више стилистичке природе. Најзад у Законодавном Одбору, овај законски пропис је прекројен и добио дефинитивну форму. Тако су казне смањене и то новчана од 3.000.— дин. на 1.500.— дин., а затвор од три на два месеца. Даље из групе државних институција и самоуправних тела изузети су општински судови, према чему је пискарачима и даље дозвољено заступање пред свима општинским властима. И најзад избачен је други пасус у целости, који гласи: „За постојање овог кривичног дела без утицаја је, да ли је за поједини рад уговорена награда" и т. д. Савез Комора. — Ради заједничке заштите и права адвокатског сталежа Адвокатске Ко море могу образовати Савез Комора и у тај Савез улазе представници свију Комора и изасланици Комора који се бирају на три године. Савез Комора израђује сам себи пословник. Као што се види, образовање Савеза је факултативно, али нема сумње да ће се Савез основати, јер је то жеља свих адвокатских организација у земљи. Адвокатски Пензиона Фонд — По § 117. адвокатског закона Адвокатска Комора ће установити Пензиони Фонд за осигурање изнемоглих својих чланова и на случај њихове смрти — њихових породица. Кад се овај Фонд установи Комора ће прописати правилник о величини улога, начину уплате, као и друге ближе одредбе. Тај правилник подлеже одобрењу Министра Правде. И ако није предвиђен рок за установу овога Фонда, сигурно је да ће све Коморе, одмах по своме конституисању, приступити његовом оснивању. Ослобођење од такса. — Рад Скупштине Комора, Одбора Дисциплинских Већа и Пензионог Фонда не подлеже таксама. Овако гласи § 118. закона и по њему би се могло разумети да рад Одбора Комора подлеже плаћању таксе. Међутим то би било нелогично и зато је у пројекту правилника

за извршење закона, који је припремила ова Управа дато објашњење да се овај законски пропис односи и на рад Одбора Комора. Забрана саоаштавања списа,расправе и пресуде јавности — усмено ила путем штампе. — У дисциплинском поступку а по ал. 2. § 84., забрањено је саопштавати јавности садржај расправе. Ко противно учини, биће кажњен по одредбама казненог закона или закона о штампи, ако је саопштење учињено путем штампе. — Исто тако забрањено је саопштавати путем штампе садржај списа и пресуде (§§ 91. и 92. закона). С овом тачком завршен је у главноме наш преглед новог закона о адвокатима, обзиром на његове главне одредбе. На крају имамо само да додамо, да је Управа већ припремила пројекат за правилник, адвокатску тарифу и статут Коморе које ће елаборате у своје време поднети надлежним телима. По предмету израде пројекта правилника за извршење закона о адвокатима, који пројекат треба да пропише Министар Правде у смислу § 127. закона о адвокатима, одржана је 9. децембра у локалу нашег Удружења седница Акционог Одбора, на којој су били од стране наше Управе г. г. Обрад Благојевић, Љуб. В. Стефановић, Др. Драг. П. Јанковић, Д-р Р. Чулић и Мил. Ж. Живадиновић, као деловођа; од стране Друштва Одвјетника из Загреба председник Др. Иво Политео; и од стране Одвјетничког Одбора из Осјека, Др. Кајзер. На овој седници делегати су се потпуно сложили са текстом пројекта, а накнадно овај је текст достављен осталим Удружењима и Коморама, чији су чланови били спречени да дођу на ову седницу. Већина ових Удружења и Комора послала је писмено своју сагласност, а Комора из Лзубљане доставила је опширно своје примедбе, које су једним делом накнадно усвојене. Пројекат правилника још није предат Министру Правде, јер се очекује да овај предмет дође код министарства на дневни ред. 3.) Пријем адвокатског закона у осталим покрајинама. — Према извештајима које је Управа примила одмах по усвајању закона о адвокатима од осталих Удружења и Комора у земљи, да се констатовати, да је закон свуда лепо примљен и радосно дочекан. Ипак морамо нагласити, да су после нас највише били одушевљени адвокати из Хрватске и Славоније, што се може лако разумети, јер су све остале покрајине имале релативно добре законе, док смо само ми и наше колеге са правног подручја Хрватске, Славоније и Срема били још увек под за-