Branič

Број 1—9

„Б Р А Н И Ч*

Страна 53

за решавање путем поравнања. Овако склопљена поравнања о тражбинама адвоката одмах су извршна у смислу наређења грађ. суд. пост. Код надлежног суда може се подносити тужба за наплату награде и трошкова или тражење да суд одмери адвокатску награду и трошкове. Ретенција. — Адвокат је овлашћен да задржи готов новад и пагшре од вредности свога властодавца, али само до износа који је потребан за покриће његове награде и трошкова. — Овако задржате вредности адвокат може предати суду у депозит, а ако странка то захтева он је дужан одмах то учинити. Од дана положеног депозита па за 14 дана, адвокат је дужан тражити од суда одмеравање своје награде и трошкова или наплату тужбом. Право ретенције је ограничено ако је у противности са изричним овлашћењем властодавца. Активно и пасивно право избора чланова Адвокатске Коморе. — Активно право избора на скупштинама дозвољено је свима адвокатима који су уписани у именик адвоката дотичне коморе. Изузетак предвиђа § 40. по коме ако неко неће да се прими за члана одбора Адвокатске Коморе или да настави ту службу и онда кад се покаже да за то нема довољних разлога, биће кажњен новчано од 50—300 динара, а поред тога изгубиће активно и пасивно право избора у Адвокатској Комори за време које се има одмах одредити. Против ове одлуке нема правњога лека. Иста казна постоји за онога адвоката, који неће да се прими за члана Дисциплинског Већа или заступника Коморе, односно његовог заменика. За пасивно право поред наведенога, постоји још ограничење за избор адвокатског судије при Адвокатском Дисциплинском Већу код Касационог Суда, за које звање је потребно најмање десет година праксе. Најзад, по § 63., осим председника и једног његовог заменика, бар још половина чланова Дисциплинског Већа, морају бити адвокати, чије се канцеларије налазе у седишту Дисциплинског Већа. Заступник Коморе и његови заступници могу бити изабрани само између адвоката који станују у седишту Дисциплинског Већа. По § 61., дозвољено је да председник и чланови одбора Адвокатске Коморе, могу у исто време бити чланови, односно часници у Дисциплинском Већу. Истражни повереник. — У дисциплинском поступку установљено је звање истражног повереника, кога поставља сам председник

Дисциплинског Већа. Овај повереник има дужност да ради у споразуму са заступником Коморе на ислеђењу дисциплинских кривица. Пискарачи. — По овоме предмету потрошено је много речи и долазило до жучних сукоба, а то је сасвим природно, јер су с једне стране били адвокати, који су желели да потпуно сузбију т. з. дрвене адвокате, а с друге стране њихови браниоци, који су, под видом заштите сиромашног света, хтели да одрже ово стање. Данас имамо у реду пискарача и дрвених адвоката једну групу људи, који су се са разних страна и под разним околностима скупили, али сви са циљем да што више приграбе адвокатских послова, без пријема одговорности за свој рад, без плаћања порезе на свој рад и да стварају себи приходе бесправним радом и нелојалном конкуренцијом. Међу овима срећемо свакодневно бивше општинске деловође, бивше писменије општинске председнике, пензионере, бив. државне чиновнике и званичнике, па све до пензионисаних судија и адвоката са оставком на адвокатуру, јер им је овако много згодније да раде, јер не сносе никакав терет ни одговорност. И није редак случај да су ови људи много скупљи од самих адвоката, а колико често нанесу штете својим, да тако назовемо, властодавцима, то они сами најбоље знају. —- Ипак простији свет и даље иде њима, као што у случају потребе за лекарску помоћ, радије потражи неку врачару, него ли доктора медицине. Надати се је ипак, да ће ступањем на снагу новог закона, ако не престати, оно се бар умањити ово зло, које је у исто време и срамота за једну цивилизовану државу. § 119. закона о адвокатима, који говори о пискарачима, претрпео је у току грађења и усвајања овога закона, знатне промене. У пројекту од 26. октобра 1927. год., који је упућен Народној Скупштини истога дана, овај параграф је гласио овако: „Онај, ко заступа странке пред судовима, другим властима или корпорацијама, или саставља акта, уговоре или друге исправе, а на то није овлашћен, чини кривично дело, које се казни новчано до 3.000'— дин. или затвором до три месеца, или обема казнама. За постојање овога кривичнога дела без утицаја је да ли је за рад примљена каква награда, или се из множине састављених исправа или акта, или из честог посредовања, подношења тобожних преноса или других околности, може с разлогом извести намера за добитком. За суђење ових кривица надлежан је срески суд, а где овога нема онда судија појединац при окружном суду, односно прво-