Branič

Страпа 122

Број 7—12

Смстеми државне контроле у вези са уст; новом Главне Контроле Љуб. В. Стефановић адвокат

Тежња новијих законодавстава за све већим савршенством државнога уређења изазвала је нагао развој административног правосуђа у прошломе столећу. Надлежност административних судова мењала се и развијала према потребама државнога живота, а са проширењем њихове надлежности мењале су се и развијале њихове функције. Та појава у развитку административног судства налази своје објашњење у сталноме умножавању захтева савременог државног живота. Јер, у колико су ти захтеви сложенији и бројнији, у толико су сложеније функције оних државних установа, којима је додељено да их врше. У таквом наглом развоју нал.азила се до данас, готово у свима земљама, установа Главне Контроле Атрибуције Главне Контроле, као особеног административног суда, разноврсне су у савременим законодавствима. Њена функција, која јој је све већма давала обележје аутономне установе. довођена је у склад са потребама модернога државнога уређења. Једна од тих погреба, од значаја за парламентарне режиме, јесте финансијска контрола, која има за задатак да нормира правилно финансијско газдинство државе. Ту контролу у парламентарним земљама врше, у разноме обиму, два тела; Народно Представништво и Главна Контрола. Вршење финансиске контроле створило је рачунске функције Главне Контроле, а из ових развиле су се њене судске функције. Та контрола, која представља један од услова за уређење државнога кредита и јемство за сређеност финансија, може бити: административна, судска и парламентарна или политичка. Административно-финансијска контрола је она, коју врши управна власт над одговорним лицима у циљу правилнога руковања државном имовином. Судско - финансијска контрола је она, која се врши у виду прегледања и суђења рачуна одговорних рачунополагача и предузимања потребних законских средстава за обезбеђење материјалних државних интереса, у свима случајевима у опште, где су ти интереси повређени. Најзад, парламентарна контрола је она, коју врше народна представништва у парламентарним земљама над извршењем буџета и осталих финансијских закона,

Главна Контрола, у круг своје надлежности, има првенствено судску контролу, а у неким државама и један део парламентарне, коју врши као помоћни орган Народног Представништва. Устројство Главне Контроле је двојако, судско и административно. Оно што је карактерише као судску установу јесте сталност и независност њених чланова, озакоњена готово у свима лржавама; облик њених одлука; извршност тих одлука према имањима и личностима одговорних државних органа, и, најзад, њено законско право и дужност да ставља и скида сва законска средства обезбеђења на имањима одговорних рачунополагача. Административно пак обележје Главне Контроле карактеришу њене административне функције. С обзиром на своје функције, Главна Контрола је административан суд зш ^епегЈз са две врсте особених надлежности: судском и парламентарном. Та двојност њених надлежности одговара самој природи ствари 1 ). Она потиче из факта, што две врсте државних " органа извршују финансијске законе: наредбодавци и рачунополагачи. Отуда је и одговорност тих лица, према различности усвојеној у законодавствима парламентарних земаља, двојака: морална, или политичка, и материјална, или грађанска. Прва одговорност, која се за министре назива још и политичка, покреће се и решава пред народним представништвима. Друга се расправља и утврђује пред Главном Контролом или сличним надлежним административним судом. Политички су одговорни само наредбодавци, т. ј. министри, чија та политичка, или морална одговорност замењује општу грађанску одговорност чиновника за новац и имовину, који су им на управу поверени, а затим шефови надлештава. Грађански су по правилу одговорни рачунополагачи, т. ј. органи који стварно рукују државном имовином, а само изузетно и наредбодавци. Министри су једини органи управне власти који се старају о извршењу буџета и других финансијских закона, изузимајући случајеве, где је то право, по законском овлашћењу, пренето на њихове чиновнике. Они својим на-

Магсе УЈе{ог. — [ЛпбШиНоп с!е 1а Соиг сЗез Сотр1еб еп Кгапсе е! <Јапз 1еб ргшараих Е1а(з е<гап§егз (Ви1, с!е [.ед. Сотр. 1890 р. 19 .)