Branič

Страна 126

„Б Р А Н И Ч*

Број 7—12

председника — начелника одељења, чланова саветника, државног заступника који има као помоћнике једног или више известиоцареферената (га§шпеп), секрегара и референата. Председнике и чланове — саветнике поставља краљ указом, на предлог министра финансија, а по саслушању министарског савета. У уређењу италијанске Главне Контроле спроведен је француски систем. Њене судске функције (суђење о исправности државних рачуна и вршење дисциплинарне власти) сличне су судским функцијама те установе у Француској. Поступак за суђење истоветан је са постугжом судским у грађанским споровима. Енглеска. — Енглеско уређење Главне Конгроле одступа од довде изложених система, који се, у суштини, заснивају на француском. Он представља засебну групу уређења, која, поред своје оригиналности, има и неке сличности са првом групом система. А та сличност постоји и у питању функција и у питању организације Главне Контроле. Енглеска Главна Контрола (АисМ ОНЈсе) постоји од 1785. До 1866, када је извршена њена реорганизација, она је била састављена од једног председника (СћаЈгтап), четири стална члана комисије (комесара) и сто тринајест чиновника и инспектора (еха гшпегз). Председника и чланове комисије постављао је краљ доживотно на предлог оба енглеска дома. Они су, дакле, били стални и независни. Надлежност те установе поступно се ширила. После тешких финансијских злоупотреба извршених за време експедиција у Холандију и Египат (1782—1806) морале су се извршити корените реформе. Законом од 22. јула 1806, увећан је на 10 број чланова Главне Контроле и проширена је знатно њена власт. 1 ) Дага јој је широка контрола над извршењем буџета. Тада јој је стављено у дужност да сваке године прегледа државне рачуне приликом њиховог склапања. Њене судске атрибуције у погледу суђења о исправности тих рачуна доцније су тачније одређиване краљевским одлукама од од 1831., 1836., 1851., 1861. и 1866. Када је касније установљен Финансијски Суд који је имао за задатак да надгледа пре употребе државних прихода, да се ти приходи траже за циљеве, за које их је вотирао парламенат, тада се надлежност АисШ ОШсе-а свела на прегледање државних рачуна и суђење о њиховој исправности. После те друге реформе, Финансијски Суд

1 Магсе V. ор. сИ. р. 244.

и Главна Контрола стављени су под надзор Главног Државног Контролора и његовог помоћника. Ове је доживотно постављао краљ на предлог оба дома, а њихово потчињено особље постављало је Министарство Финансија. Државни Контролор и његов помоћник вршили су судске функције и доносили пресуде. Та суђења су била претходна или коначна. Осуде по прегходном суђењу, које би у ствари представљало истрагу, извршне су; противу њих нема места жалби. Коначно суђење о исправности рачуна може се завршити или констатовањем рачунополагачеве исправности, и та се одлука шаље Министарству Финансија на оснажење, или утврђивањем недостатка, у ком случају рачунополагач има право да се жали Суду истога Министарства. Остављајући на страну критику овога система која истиче зависност Државног Контролора од Министарства Финансија у питању постављање потчињеног особља, потребно је напоменути да је тај систем у Енглеској дао добре резултате. Белгија. — Белгијска Главна Контрола може се у неку руку сматрати као парламентарна установа. Председника и чланове бира на шест година парламенат. Ма да по начину избора и постављања својих чланова белгијска Главна Контрола носи донекле обележје сталне парламентарне комисије, ипак се може рећи да је она у суштини административан рачунски суд, у свему сличан са таквим судовима других држава. Њене судске функције одређене су законом о њеном уређењу, по коме она својим извршним одлукама има да утврди исправност одн. неисправност рачуна државних рачунополагача, који рукују државном имовином. У питањима поступка при суђењу, предузимања законских средстава обезбеђења, утврђивања одговорности рачунополагачеве и свих других појединости судских функција, белгијски законодавац усвојио је француски систем. Русија до 1917. — Интереса ради треба поменути уређење контроле у предратној Русији. На супрот установама Главне Контроле у осталим европским државама, руски законодавац усвојио је био један нарочити систем. По томе систему Главна Контрола у предратној Русији било је нарочито министарство, уређено као и друга. Она није била у ствари судска установа. Немајући судске надлежности, она је свој рад сводила на давање мишљења и на критику финансиског управљања у разним ресорима државне управе. Грчка. — Уређење грчке Главне Контроле ваља поменути због тога, што је она по