Branič

Врој 1—6

,Б Р А Н И Ч"

Страна 47

ши, за онога ко је да, суд је овако резоновао: „По § 550. грађ. зак. капара је само установа за знак тврђе уговора и за сигурно извршење " — из чега излази да онај који да Капару, — није исту дао зато, да може од уговора одустати, а без споразума са другом сауговарајућом странком, већ када уговором није регулисао, нарочито питање капаре, као нарочити услов у смислу §. 546 грађ. зак. онда она, по својој суштини, када би заиста постојала, што овде није случај, то она служн само као гаранција за извршење уговора. Према томе теза тужене стране не може опстати како са гледишта § 550. г. з. тако и са гледишта §. 553. г. з." На ову пресуду тужена страна изјавила је незадовољство под Бр. 80102 и Апелац. Суд пресудом својом Бр. 11513/29. одбио је тужиоца од тражења као на закону неоснованог. Део разлога Апелац. суда који се односи на плаћену кирију гласи: „Поред тога што је према првом ставу одговора на тужбу наводећи ако је „неко" нлатио кирију тужиљи онда она представља капару, која на тај начин пропада ономе, који ју је дао, из чега се види да је ова.ј навод учињен ради објашњења неумесности тужбеног тражења." Горњу пресуду Апелац. суда оснажио је Касац. суд својом одлуком Бр. 3661/30. б) Дакле као што се види из изложеног овде нам се намеће ; :тање: да ли плаћена кирија закупа за један месец од стране закупца, кад је закуп уговорен од 1. маја чини капару, када се закупац у локал не усели, или почетак извршења уговора — о закупу, и да ли онај који да капару може одустати, једнострано од уговора с тим, да му капара пропадне. На ово питање покушаћемо да дамо одговор, а с обзиром на поменуту пресуду Апелац. Суда. а) По §. 680 грађ. зак. уговор о закупу је консенсуалан уговор ,он је формулиран како се уговарајуће стране сложе за ствар и цену и одмах је погодба готова, и употребљене ствари купљене (тако и §. 1094 аустр. грађ. зак.), према томе давање кирије за један месец чини само почетак извршења уговора, а не значи и капару у смислу § 550. грађ. зак. (§.908 ауст. грађ. зак. б) Када тако стоји ствар са гледишта поменутог грађ. закона, и његовог изворника аустр. грађ. закона онда је лако дати одговор на друго питање — да ли се може раскинути уговор о закупу, кад би се евентуално стало на гледиште Апел. Суда, да давањем капаре може се уговор раскинути.

1) По § 908 ауст. грађ. зак. коме одговара наш § 550. грађ. зак., капара је само „као знак закључења и као средство обезбеђења за испуњење уговора". Дату капару може тражити удвојену или примљену задржати — ако се тиме не задовољи онда, како вели § 908. Ауст. г. з. (наш 550. г. з.) може захтевати испуњење уговора, ако то није могуће, накнаду тражити (тако и чл. 158. швајц. грађ. зак. и § 336 нем. грађ. зак.). Дакле као што се види из цитираног законског прописа, а и из наведених одговарајућих грађ. зак. аустријског, немачког и швајцарског — капара се сматра само као знак да је уговор закључен а у сумњи се не третира као одустаница, сем када је то уговорено, те се и давањем исте не може одустати од уговора, ако то не жели супротна странка. Да се од уговора не може одустати, давањем капаре можемо навести и то — да су у томе потпуно сложни и писци цивилисте као Г. Др. Ж. Перић (уговор о куповини и продаји св. I. 920. год. стр. 28 до 34); Г. Др. Драг. Аранђеловић (Основи Облигационог Права — општи део 1929. год. стр. 83—85); Др. Гојко Никетић (специјални део права грађ. II. Облиг. тражбено право А. општи део стр. 79—80), а сем тога на овом гледишту стоји и Касац. Суд у својим одлукама опште седнице Бр. 1127 од 25-У-1887 Бр. 999 и од 1-11-1929 које су одлуке обавезне за Касац. суд и оделења овог § 16. закона о устројству Касац. Суда. Према свему изложеном сматрамо — да је пресуда Апел. суда, горе цитирана, и њени разлози с обзиром на појам капаре како, с1е 1е§е ГегепсЈа тако и сЈе 1е^е 1а1а — погрешна, тим пре пгго је иста оснажена одлуком III. оделења Касационог суда, иогрешно донетом те је и Касац. суд, с обзиром на цитиране одлуке опште седнице није могао оснажити. Дакле, резиме целог излагања — капара је само знак постојања уговора, и давањем исте не може се од уговора одустати, ако на то не пристаје супротна страна, и ако о гоме није нарочито уговорена, у осталом ^иос! ћогшшз 1о1 $еп(еп1лае. Боривоје Д. Петровић писар варошког суда Примедбе Касационог Суда о томе: да се држава, вршећи саобраћај на својим железницама, јавља у улози трговца и закључује трговачке послове. У спору фирме С., шпедитера из С. противу Дирекције Државних Железница, Првостепени Трговачки Суд упуштајући се у оцену питања о својој ствариој надлежности за расправу парнице огласио се не надлежним за извиђање и пресуђење пар-