Branič

Страна 52

,Б Р А Н И Ч"

Број 1—6

њихови одбори по §-у 44 слово л) Зак. о адвокатима закључују иа данашњој скупштини да се оснује: „Савез Адвокатских Комора Краљевине Југославије" После овога претседник г. Благојевић проглашује, да је Савез Адвокатских Комора Краљевине Југославије пуноважно основан. Као друга тачка дневног реда била је: „претрес пословника Савеза Адвокатских Комора и закључак о истом". Претседник г. Благојевић извештава, да је пројекат пословника израдила адвокатска комора у Загребу и да ће исти послужити као база за доношење дефинитивног пословника Савеза. Моли г. Др. Полите-а да прочита пројекат пословника. Г. Др. Полите-о предлаже, да се чита члан по члан пословника, да се о њима појединачно води дискусија и врши пријем, што скупштина једногласно усваја. Г. Др. Првислав Гризогоно предлаже да се данас пословник продискутује а да се дефинитивно прихватање истог остави појединим коморама. Ово предлаже с тога, што изасланици коморе у Сплиту немају овлашћење да на данашњој скупштини приме пословник. Г. Др. Светислав Поповић моли г. Др. Гризогона, да повуче свој предлог, јер данас треба прихватити пословник. Савез Адвокатских Комора пуноважно је основан и скупштина има право да решава о пословнику, као и да исти дефинитивно прими. Г. Миливоје Тадић сматра, да је изјавом г. Др. Гризогона скупштина доведена у тежак положај. Предлаже да скупштина ради и донесе пословник. Г. Др. Гризогоно објашњава гледиште изасланика коморе у Сплиту и наглашава, да ће сплитска комора свакако примити пословник који скупштина данас донесе, али да њени изасланици немају овлашћење да за исти данас гласају. Г. Душан Вучинић сматра да би се предлог г. Др. Гризогона могао прихватити. Г. Др. Јанко Жировник предлаже да се данас решава о пословнику, а ако изасланици коморе у Сплиту немају овлашћење за прихватање пословника, нека се поменута комора изјасни у извесном року. Г. Александар Христић предлаже да се данас о пословнику решава. Његов предлог потпомаже г. Др. Хуго Кон изјављујући, да скупштина сама доноси пословник, јер тако у закону стоји. Цитира § 48. Зак. о адвокатима. Г. Др. Жарко Јакшић предлаже да се пређе одмах на претресање пословника,

који се доцније може и мењати. Дадашња скупштина треба да има карактер конференције, јер сви изасланици нису благовремено примили пројекат пословника, услед чега ни изасланици новосадске коморе немају овлашћење за пријем пословника на данашњој скупштини. Претседник г. Благојевић објашњава, да је данашња скупштина легитимисана да донесе пословник и умољава г. Др. Полите-а да чита члан по члан истог. Г. Др. Политео чита. Чл. 1. Прихвата се без диискусије и гласи: „Савезу је име: Савез Адвокатских Комора Краљевине Југославије". Чл. 2. Прима се после дуже дискусије у којој је учествовала већина изаслника и гласи: „Савезу је седиште у ономе граду, који одреди скупштина Савеза, али увек мора бити у седишту које од адвокатских комора. Прва скупштина одређује, да је седиште Савеза до даљег закључка скупштине у Београду". Чл. 3. Прима се без дискусије и гласи: „Сврха је Савезу да координира и у случајевима потребе концентрира рад и силе свију комора у правцу заједничке заштите права и интереса адвокатског сталежа (§ 48. Зак. о адв.), нарочито његове слободе и имунитета у извршавању знања и аутономије његове организације (у коморама). Чл. 4. Прима се са изменама и гласи: „Средства Савеза јесу морална и материјална". Морална средства јесу сва законом дозвољена и код корпорација уобичајена средства рада, нарочито пак: измена мисли — било писмена или путем гласила, било усмена, лична, непосредна — о свим питањима, која се тичу адвокатског сталежа; посредовање код владе и свију фактора у држави који могу утицати на право и интересе сталежа; сарадња са Међународном Унијом адвоката у Бриселу (респ. Паризу). . Материјална средства су доприноси адвокатских комора по чл. 15. овог пословника". Чл. 5. Прима се по предлогу и гласи: „Чланови Савеза јесу све адвокатске коморе у држави. Оснује ли се одредбом Министра Правде нова комора, постаје она аутоматски чланом Савеза. Поједине коморе не могу иступити ни бити искључене ни иначе престати бити чланови Савеза. Савез се на напротив може разрешити закључком скупштине". Чл. 6. Прима се са изменама и гласи: „Чланови Савеза дужни су суделовати у раду Савеза, промицати његову сврху и настојање, извршивати закључке скупштине