Branič

Страна 54

„Б Р А Н И Ч"

Број 1—6

осам до петнајест дана исти има сазвати. Но и без обзира на споменути повод, састанак се има сазвати кад год то писмено затражи бар једна трећина чланова пословног одбора". Чл. 12. Прима се са изменама и гласи: „Претседника бира редована скупштина на годину дана. Претседник не мора бити домицилиран у седишту Савеза. Претседник затсупа Савез, председава главним скупштинама и састанцима пословног одбора и ове сазива. Он води писарну Савеза уз припомоћ ајника, и потписује све дописе Савеза. Он има да одржава везу међу коморама и да бди над провођењем савезне сврхе. У случајевима спора између појединих комора или изасланика има ираво и дужност посредовања. Таквоме настојању имају дотични излазити у сусрет, али нису дуж.ни покорити се мишљењу председника". Чл. 13. Прима се са изменама и гласи: „Сви претседници комора јесу већ по томе положају потпретседници Савеза. Они имају заменити претесдника кад год он то одреди и то у правцу њихових упута, нарочито у случају кад претседник није у седишту Савеза. Ако неко у току године престане бити претседник, замењиваће га до одлуке пословног одбора по годинама најстарији потпретседник". Чл. 14. Прима се са изменама и гласи: „Тајник Савеза је у правилу тајник оне коморе, чији је претседник претседник Савеза. (Изузетно скупштина може за тајника изабрати и другога). Он управља писарном Савеза. По правилу води записник скупштине и седница пословног одбора. Он је уједно и благајник Савеза. Упуте о пословању писарне даје тајнику пословни одбор, или место овога претседник Савеза". Чл. 15. Прима се са изменама и гласи: „Све функције у Савезу јесу бесплатне. Имају се накнадити смо готовн издатци и трошак за евентуално преко потребно помоћно особље. Трошак изасланика и претседника за скупштине и седнице пословног одбора носи она комора, чији је изасланик или претседник. Сви осгали трошкови намирују се из савезне имовине. Висину доприноса адвокатских комора одређује скупштина Савеза". Чл. 16. Прима се и гласи: ,,У случају разлаза Савеза пословни одбор има ликвидирати имовину Савеза тако, да чист остатак ове подели међу коморе у сразмери броја њихових чланова, — све то у колико скупштина о томе друкчије не закључи". Пошто је дебата завршена претседник г. Благојевић саопштава да је скупштина примила пословник.

Затим се прелази на избор претседника Савеза Адвокатских Комора. Скупштина акламацијом бира г. Обрада Благојевића. У смислу чл. 15. пословника скупштина одређује, да свака Комора на име доприноса има платити онолико пута по 2.— динара, колико има својих чланова. Претседник г. Благојевић предлаже да се Његовом Величанству Краљу пошаље поздравни телеграм. Изасланици устају и са узвиком „Живео Краљ" једногласно прихватају предлог. Скупштина овлашћује претседника Савеза и председнике комора, односно њихове заменике, да сутра посете Господина Министра Правде, и да му се захвале на доношењу Закона о адвокатима и умоле да се заузме за његову правилну и пуну примену. Пошто је већ 12 часова претседник предлаже да се рад прекине и настави у 3.30 час. по подне, што скупштина прихвата. После подне у 3.30 часова претседник изјављује да се рад скупштине наставља. На дневном реду је трећа тачка: „Питање једнообразног осигурања адвоката у целој земљи". Г. Др. Станислав Лапа.јне чита реферат о раду и успеху пенз. фонда адвокатске коморе у Љубљани. По прочитању овог реферата развила се дужа дискусија у којој је учествовало више делегата. Пошто је била изражена жеља неких изасланика (нарочито адвокатских комора у: Београду, Новом Саду, Скопљу и Подгорици), то су изасланици адвокатске коморе у Љубљани изјавили, да за сада не могу прихватити осигурање адвоката на бази јединственог пенз^оног фонда за целу земљу, док пракса не покаже како ће се развијати посебни пензиони фондови појединих адвокатских комора. Препоручују да њихово уређење пензионог фонда приме све коморе, па ако се у пракси покаже добро, онда неће бити никакве сметње за оснивање јединственог пензионог фонда за све адвокатске коморе у земљи. На крају скупштина прима следећу декларацију: „Скупштина Савеза Адвокатских Комора Краљевине Југославије саслушавши реферат изасланика адвокатске коморе у Љубљани г. Др. Лапајне-а, као и изјаве изасланика — претставника осталих комора, налази: да је у интересу адвокатског сталежа да уреди своје осигурање по истим начелима и методама, како је то учинила адвокатска комора у Љубљани. Препоручује с тога појединим коморама да и оне узму као директиву и основ у провођењу осигурања својих чланова осигурање проведено већ