Branič

Број 1—6

°Б Р г А Н И Ч"

Страна 55

код адвокатске коморе у Љубљани. Коморе, којима њихове прилике допуштају да то учине саме за себе, нека осигурање проведу свака у своме делокругу; оне пак, које мисле да њихов интерес с обзиром на прилике гражи заједничко уређење, нека то и проведу заједнички. свакако, нека свака комора у правилима свога осигурања предвиди и узме у обзир евентуалност реорганизације комора (териториЈалне у вези са уређењем судова) и будућег заједничког осигурања, пошто већ сада изражавају жељу да до истог дође, чим прилике и интереси сталежа то буду захтевали". Као 4. тачка дневнога реда била је: „питање трошковника и тарифа". Претседник г. Благојевић саопштава, да је Господин Министар Правде недавно ирописао привремени правилник за одређивање награда адвокатима на територији Београдског апелационог суда. Изасланици адвокатске коморе у Скопљу моле за дејство код Господина Министра Правде да се правилник о адвокатским наградама на територији Београдског апелационог суда протегне и на територију Сконљанског апелационог суда. Изасланик адвокатске коморе у Подгорици моли за дејство да Господин Министар 11равде одобри тарифу коју је комора у Нодгорици већ поднела. Г. Др. Владимир Видман моли да се за загребачку комору не предузима ништа док она не проучи београдску *атрифу и уједно моли пословни одоор да помогне њихове жеље, кад се комора у с<агребу буде обратила Господину Министру Правде за тарифу. Г. Др. Ангон Урбанц саопштава, да је израдио пројекат тарифе за целу земљу, од које један примерак предаје г. претседнику, молећи да се она проучи, па кад дође повољна прилика, да пословни одбор поради на њеном одобрењу. Г. Др. Коста Мајински моли да Савез за тарифу коморе у Новом Саду не предузима ништа до унифицирања законодавства. Г. Др. Јосип Барбиери моли за дејство, да се тарифа адвокатске коморе у Сплиту употпуни, у смислу поднете претставке Господину Министру Правде. Г. Др. Станислав Лапајне предлаже да коморе у Љубљани, Загребу, Сплиту, Сарајеву, Подгорици и Новом Саду израде једну тарифу а коморе у Београду и Скопљу другу. За овим је донета следећа декларација: „Скупштина Савеза Адвокатских Комора Краљевине Југославије изражава мишљење, да је у интересу адвоката да се њихов рад, уз придржај права слободног уговарања,

награди по обавезној тарифи. У ту сврху налаже пословном одбору Савеза да код Господина Министра Правде посредује да донесе за правна подручја оних комора, које још немају тарифу, тарифу удешеиу према поступнику и отсалим још неунифицираним законима дотичног правног лодручја. За оне пак коморе, које већ имају тарифу, да се ова употпуни према конкретном предлогу Сплитске адвокатске коморе (изузевши београдску), све то за интеримно време важења старих иоступака. Оним часом пак чим ступи на снагу нови грађански парнични поступак за целу државу да се уведе јединствена тарифа. Пословном одбору се сгавља у дужност да још сада ради на њој узевши као подлогу предлог колеге г. Др. Урбанца изасланика љубљансек коморе. Даље, налаже пословном одбору да умоли Господина Министра Правде да одобрену тарифу за територију београдске коморе прошири аутоматски и на територију скопљанске коморе пошто је поступак исти, а нема разлога за неједнаке тарифе, као и да поднету тарифу од стране подгоричке коморе, која се већ налази пред њим, одобри". Код 5. тачке дневнога реда која гласи: „Питање претстављања нашег реда код међународног Савеза адвоката", скупштина доноси овакву деклерацију: „савез комора аутоматски постаје члан Међународног Савеза адвоката, пошто се Удружење јавних правозаступника Краљевине Југославије трансформисало у Савез комора, и да о томе треба известити Међународпи Савез". 6. тачка дневнога реда која гласи: „Измене Закона о адвокатима", изазвала је дужу дискусију. Г. Др. Полите-о сматра да је закон који сада имамо добар и да из разлога опортунитета његову измену сада не треба тражити. Остали изасланици нагласили су нарочито да § 120. Зак. о адв. не пружа довољно средство за борбу против пискарача, а пискарачи су жива рана на телу адвоката. Судови по правилу прекидају истраге против пискарача, јер је § 120. Зак. о адв. тако редигован, да се пискарачима лако извући од кривичне одговориости. Након завршене дискусије, скупштина ставља у дужност пословном одбору да сам процени и када наступи повољан моменат за измену § 120. Зак. о адв. исту надлежним путем тражи. Претседник г. Благојевић умољава г. Др. Жировника да га у дужности замени док се он мало одмори. Г. Др. Жировник заузима место претседника.