Branič
8
ћрој 1—6
»Б Р А Н И Ч'
Страна 57
Пословник Савеза Адвокатских Комора
Адвокатске Коморе у Краљевини Југославији, и то Комора у Београду, Подгорици, Љубљани, Новоме Саду, Сарајеву, Скопљу, Сплиту и Загребу, заступане по својим председницима и изасланицима, које су именовали и опуномоћили њихови Одбори по §-у 44. слово 1) Зак. о Адв., закључују на састанку дне 27. априла 1930. у Београду да образују (оснују) Савез Алвокатских Комора Краљевине Југославије. Тим закључком а на темељу §-а 48. Зак. о Адв. сматра се Савез Комора основаним. Тако основани Савез израдио је на истоме састанку и прихватио, опет темељем §-а 48. други став, Зак. о Адв., овај пословник Чл. 1. Савезу је име: „Савез Адвокатских Комора Краљевине Југославије". Чл. 2. Савезу је седиште у ономе граду, који одреди скупштнна Савеза, али увек мора бити у седишту које од Адвокатских Комора. Прва скупштина одређује, да је седиште Савеза до даљег закључка скупштине у Београду. Чл. 3. Сврха је Савезу да координира и у случајевима потребе концентрира рад и силе свију Комора у правцу заједничке заштите права и интереса адвокатског сталежа (§ 48. Зак. о Адв.), нарочито његове слободе и имунитета у извршивању звања и аутономије његове организације (у Коморама). Чл. 4. Средства јесу морална и материјална. Морална средства јесу сва законом дозвољена и код корпорација уобичајена средства рада, нарочито пак: измена мисли — било писмена или путем гласила, било усмена, лична, непосредна о свим питањима, која се тичу адвокатскога сталежа; посредовање код владе и свију фактора у држави, који могу утицати на право и интересе сталежа; сарадња с Међународном Унијом адвоката у ВгихеИези (респ. Паризу). Материјална средства јесу доприноси Адвокатских Комора по чл. 15. овог Пословника. Чл. 5. Чланови Савеза јесу све Адвокатске Коморе у држави. Оснује ли се одредбом Министра Правде нова Комора, постаје она аутоматски чланом Савеза. Поједине Коморе не могу иступити ни бити искључене ни иначе престати бити чланом Савеза. Савез
се напротив може разрешити закључком главне скупштине. Чл. 6. Чланови Савеза дужни су суделовати у раду Савеза, промицати његову сврху и настојање, извршивати закључке скупштине и пословног одбора. Чланови су дужни да се клоне сваког засебног корака или акције у оним питањима, која се тичу недвојбено читавог сталежа или где би решење тих питатња могло утицати на читав сталеж. Чланови Савеза дужни су настојати да њихов поступак у било којем предмету — што се тиче меритума — буде удешен по једнаким принципима и у истоме правцу као и код осталих комора. У ту сврху, а у случајевима двојбе, обраћаће се поједине Коморе на Савез као што и овај има у свим случајевим, кад му се то буде учинило згодним, давати сходне упуте коморама и стајати с њима о томе у дотицају. Чл. 7. Органи Савеза јесу: 1. скупштина, 2. пословни одбор, 3. претседник. Чл. 8. Редовну скупштину има сазвати сваке године председник најкасније до конца месеца маја са унапред утврђеним и објављеним дневним редом, а у месту које је претходно скупшткна одредила. Осим такве редовне скупштине има сазвати и ванредну, ако то затраже од њега одбори бар трију Комора или иоловина свију икасланика назначивши разлоге захтева и предмет о коме би таква ванредна скупштина имала расправљати. Скупштина се има одржати најкасније за месец дана од дана када му буде постављен псмен захтев. Таква ванредна скупштина има се одржати у седишгу Савеза, ако пословни одбор једногласним закључком друкчије не одреди. Скупштина се сазива индивидуалним препорученим позивима на председнике Комора и њихове изасланике. Између дана кад би им писмо имало нормално стићи и дана скупштине има да прође бар 14дана. Чл. 9. У надлежност скупштине спада: одређивање седишта Савеза; одређивање где ће се одржати наредна редовна скупштина; избор председника; утврђивање прорачуна и испигивање закључних рачуна; одређивање доприноса Комора; промена пословника; одлука о разлазу Савеза; одлука о предлозима чланова, респ. председника Комора и изасланика и пословног одбора. Чл. 10. Скупштину сачињавају председ-' ници појединих Комора и њихови изасла-